Инфицирани делта сојем заразе и до осам других

Код првог соја ковида, свака инфицирана особа је заражавала отприлике око две друге, док ране процене указују да ће особа заражена делта сојем заразити од пет до осам других.

Здравље 07.07.2021 | 08:08

Поред тога што је делта сој знатно инфективнији, он узрокује и до 85 одсто више хоспитализација код невакцинисаних, открива др Милош Бабић, молекуларни биолог и неуробиолог из Сан Дијега, где годинама, између осталог, испитује процесе настанка вируса.

Др Бабић у публикацији "наука у Србији" истиче и да делта варијанта такође смањује ефективност вакцина, па је она тако код "Фајзер-Бионтекове" вакцине против заразе смањена на око 80-90 одсто, Астра Зенеке вакцине на око 60-65 одсто, Џонсон&Џонсон око 55-60 одсто.

- Када се једном појави у неком региону, Делта сој отуд убрзо постане доминантан. Он вероватно производи значајно тежу болест. Иако је потребно још података, и квалитетнијих, прелиминарне бројке кажу да Делта сој узрокује до 85 одсто више хоспитализација код невакцинисаних, када се узме у обзир старост оболелих. 

На пример, ниво тешких болести и смрти је релативно мали у односу на број инфекција у Великој Британији превасходно зато што су старији људи вакцинисани и заразе се претежно јављају код младе популације - наводи др Бабић и додаје да су регистровани нови симптоми, али да њихова учесталост још није потврђена.

- За разлику од претходних сојева, за Делту је пријављен низ нових симптома - губитак слуха (понекад, изгледа, трајан), веома озбиљни гастроинтестинални проблеми, а у ретким случајевима и периферне гангрене услед потпуне блокаде капилара микротромбима.

 На срећу, ово није знак промене у механизмима које вирус користи, само се ради о повећању ефективности и брзине инфекције. Нови симптоми су највероватније резултат повећаног и убрзаног ширења вируса кроз организам, што изазива више микротромбоза, фузија измеду ћелија и слично него код претходних сојева - каже наш стручњак.

Међутим, иако овај сој смањује ефективност вакцина, оне се, како наводи, добро држе против делте.

- Иако опада способност вакцина да се одупру самој зарази, оне и даље спречавају већину озбиљних облика болести код већине прималаца. "Фајзер-Бионтек" вакцина показује 96 одсто заштиту против тешких облика болести, Астра Зенека око 92одсто, Џонсон&Џонсон (процена) 85-90 одсто. 

За "Спутњик" се очекује слична ефикасност као за "Астра Зенека" - наводи др Бабић и додаје да се заштита коју пружају вакцине јако добро види на разлици између ситуација у Русији и Уједињеном Краљевству:

- Иронично, у Русији влада висок ниво неповерења у "Спутњик В" вакцину која је широко доступна - мање је генералног "антивакционизма,", више се ради о томе да Руси не верују сопственој држави и домаћој производњи. Отуд Русија тренутно има само 12 одсто потпуно вакцинисаних, што је довело до тога да паралелно расте број инфекција и број смртних случајева. 

Истовремено, у Уједињеном Краљевству, са 50 одсто потпуно вакцинисаних и скоро 70 одсто људи који су примили бар једну дозу, број инфекција након доласка Делте слично расте - али број смрти остаје низак. Јер вакцине раде свој посао.

Др Бабић каже и да је додатна добра вест је да иРНК вакцине производе трајну отпорност. Другим речима, како време пролази, све су мање шансе, наводи он, да ће бити потребне честе додатне дозе.

- Моје предвиђање јесте да ће можда бити једна бустер доза против мутаната и да ће онда додатне дозе ићи можда једном на десет или двадесет година, а могуће је и да већини неће бити потребне све до старости. Није још јасно колико ово важи за друге врсте вакцина, али ово нам омогућава да се надамо да коронавирус неће бити болест попут грипа и да неће сваке године бити потребно ново боцкање.

Што се "Синофарма" тиче, др Бабић каже да је велики контигент вакцине који је у јануару стигао у наше крајеве, вероватно, спасио много живота. Међутим, такође се показало, каже, да "Синофарм" има прилично лоше резултате код људи преко 65 година старости, од којих можда и четвртина не производи мерљиве количине антитела након вакцинације.

- Такви мали нивои имунитета могу да олакшају болест, али су оставили многе старије људе у рањивој позицији. Такође, из студија пада нивоа антитела и ефеката таквих нивоа на отпорност следе очекивања да ће вакцинисани овом вакцином прилично брзо губити отпорност, можда већ у року од шест до девет месеци - каже он и додаје да Србија треба да направи и објави план за давање додатних доза људима који су вакцинисани "Синофарм" вакцином. 

Ово посебно важи за људе старије од 65 година и још више за оне тог годишта који су установили низак или немерљив ниво анти-С антитела након друге дозе.

- У идеалном случају, ова додатна доза би била "Фајзер-Бионтек" иРНК вакцина, мада се може употребити и "Спутњик" или "АстраЗенеца", Другим речима, било која врста вакцине која производи снажан целуларни имунитет.

Др Бабић закључује да се обухват вакцинацијом у нашим крајевима полако приближава цифри од 40 одсто, а то, како каже, није ни близу довољном нивоу имунитета који је потребан да се заустави вирус нивоа заразности какав има Делта.

- Нисам пророк, али могу да понудим претпоставку. У наредним месецима, вакцинисани људи ће наставити да живе своје животе, а ковид ће наставити да удара у невакцинисаној популацији (поготово када стигну Делта и њени потомци у пуној снази). 
Неки од људи који се боје вакцине ће полако променити мишљење. Други неће хтети вакцину ни по коју цену и такви ће пре или касније добити вирус. Већина ће прележати, често без већих проблема, и рећи ће након тога "Ето, видиш, није ми ни требало да се бодем, није то ништа." Мањи број ће имати тежак облик болести, последице, или ће умрети. 

Они (или њихове породице) онда ће можда променити мишљење, али прекасно. За већину потпуно вакцинисаних остаје претња да ће у тој невакцинисаној популацији наставити да се шире и производе даље мутације, што ће даље обарати ефективност вакцина.

(Курир)