Промјене које се догађају у тијелу када пливамо

Било да пливамо на базену, у ријеци или на мору, осим што се опуштамо и забављамо, чинимо и добре ствари свом тијелу.

Здравље 12.07.2021 | 19:39

1. Кожа

Једна од највећих спољних промјена које можемо видјети голим оком већ послије недељу-двије пливања јест да нам кожа изгледа затегнутије и глађе, без обзира на године. То се догађа зато што се редовним пливањем побољшава циркулација. Када се крећемо, тијело производи топлину која се ослобађа на кожи, што можемо да приметимо по томе да постајемо црвенији. Али, Но једном када се тијело опет расхлади, видљиве су бројне друге предности, у којима предњачи затегнута кожа.

Осим тога, ако у то убројимо и компоненту морске соли током пливања у мору, добробити за кожу се умножавају. Примјерице, морска вода ће смањити проблеме с приштићима и утицати на смањење вишка масти које наша кожа производи.

2. Мишићи

Током пливања активирају се мишићи читавог тијела, а како је отпор воде снажнији него приликом активности на ваздуху, помоћи ће им да се јаче обликују. Другим ријечима, пливање је једна од активности која ће најбрже подстаћи активност мишића, а када они буду активнији, тијело ће сагоријевати више калорија и потрошити више накупљених масних наслага. Заправо је ријеч о тренингу властитим тијелом уз отпор снаге.

Када запливате први пут у сезони, лако је могуће да ћете искусити упалу мишића након које ће бити потребно 24 до 48 сати за њихов потпун опоравак. Желите ли превентивно да умањите бол, урадите кратке вјежбе истезања на сувом, тек толико да подстакнете рад мишића прије него што уђете у хладну воду.

3. Плућа

Одлазак на море и пливање често се прописују особама које пате од болести дисајних путева попут астме, бронхитиса... И то није без разлога. Током пливања мијења се ритам нашег даха, омогућавајући плућима да уносе више кисеоника.

4. Срце

Након два минута пливања, тијело прелази у аеробни начин дисања, због чега се убрзава пулс. Пулс се повећава како би преусмерио кисеоник у мишиће. Самим тим и раније споменути мишићи добијају више кисеоника, што је још један доказ да пливање утиче на читаво тијело.

5. Мозак

Како током пливања долази до удисања више кисеоника, он и крв која кола нашим жилама, а долазе и до мозга, помажу нам да будемо буднији, приправнији. Пливањем се, осим тога, отпуштају ендорфини, хормони који су у нашем тијелу задужени за онај добар осјећај.

Све наведено више је него довољан разлог да и овог љета пливамо колико год можемо, било на базену, оближњој ријеци или мору.

(Б92)