Грађани заслужују више правде и борбу против криминала

Већина пријава за корупцију у БиХ завршава без истраге или се поступци обустављају и након њеног покретања, упозоравају у Транспаренцy Интернатионал БиХ.

Према подацима за 2025. годину, број корупцијских предмета опада упркос расту укупног броја кривичних пријава, док је посебно забиљежен пад случајева високе корупције.

Блага казнена политика, ријетке затворске казне и изостанак реформи Босну и Херцеговину подигло је високо на љествици земаља у којима корупција разара све сегменте друштва. Корупција је болест, а лијека тренутно нема, каже Дамјан Ожеговић из Транспаренцy Интернатионал БиХ. 

„Онај ко би требао да се бори са корупцијом, а то је у првом реду правосуђе показује слабе знакове да се може изборити са корупцијом у својим редовима, а потом и у друштву. Од свих укупно подигнутих оптужница у БиХ, ни 2 посто се не односи на корупцијска кривична дјела. Кад говоримо о дјелима високе корупције, ту је занемарив број, свега 9 оптужница у цијелој БиХ за 2025. годину“, наводи Ожеговић. 

-Како коментарише ове поражавајуће податке питали смо предсједника Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине Санина Богунића.

„Заиста је тешко доћи до квалитетних доказа, али не можемо рећи да правосуђе у БиХ не ради квалитетан посао. Увијек може боље. Имамо велики број процесуираних носилаца и правосудних и политичких функција. Погледајте мало по региону, колико је код нас актуелних политичара и људи из павосуђа процесуирано, а колико у Србији, па и Хрватској“, каже Богунић. 

- Грађани заслужују више правде и одлучнију борбу против криминала и корупције, сматра министар правде Републике Српске Горан Селак. 

„Позивам све надлежне полицијске агенције и тужилаштва да раде свој посао. Важна је координација између полицијских агенција и тужилаштава и на томе треба радити. Важно је да полиција и тужиоци раде свој посао како бисмо дошли до конкретних мјера и што већих и квалитетнијих оптужница, али и пресуда“, сматра Селак. 

- Број афера које су у јавност пласирали медији, полицији и тужилаштву даје пуне руке посла, каже новинар Љиљана Смиљанић. 

„Сви смо свједоци да медији, нарочито истраживачки говоре доста о томе, раде приче о томе и то не приче само да се говори и само да се каже, већ ту су и докази, документи. Истраживачке приче, бар код одређених истраживачких медија могу буквално да послуже и као документација за истрагу, али из неког разлога тужилаштва те приче из медија не преузимају“, каже Смиљанић. 

Правосуђе без стварних реформи и политичке независности не може зауставити корупцију нити вратити повјерење грађана, закључују наши саговорници. 

(БН) Фото: БН