За нови кредит ММФ-а власти БиХ треба да испуне услове

„ММФ треба инсистирати на оним суштинским реформама у друштву, бољем здравству, економској позицији, пословном амбијенту, ефикаснијој јавној управи, јавним предузећима и свим тим стварима.“, сматра предсједник Економског-савјета ПДП-а Јелена Тривић.

Босна и Херцеговина 24.07.2021 | 16:09

БиХ се отворила могућност нове сарадње са ММФ-ом. Ова свјетска финансијска организација спремна је да разговара са представницима БиХ о начинима ефикаснијег економског опоравка и одговора на кризу која је погодила читав свијет. Ипак, из ММФ-а истичу да на том путу, власт у БиХ прво мора одговорити на бројне изазове.

“Власти би требале убрзати имунизацију како би се заштитиле од будућих таласа пандемије, обезбједити више циљану подршку предузећима и грађанима како би обезбједили економски опоравак, провели политике и структуралне реформе које ће убрзати раст и оснажити отпорност економије. ММФ је спреман да настави подржавати БиХ савјетима у погледу политика, техничке помоћи и, по потреби, финансијском подршком”, поручила је Алина Ианцу, шефица Мисије ММФ-а у БиХ.

Финансијска подршка је оно што у овом тренутку највише занима представнике БиХ. Али, прича о реформама, да ли економским или политичким, које од БиХ тражи међународна администрација, за сада наилази на жестоке отпоре политичких организација. 

Управо због тога, прије неколико мјесеци пропали су и преговори са ММФ-ом о кредитном аранжману од 1,5 милијарди КМ. Функционери у БИХ тада нису прихватили услове који су од њих тражени, као што је регистар рачуна физичких лица при Централној банци БиХ, или нови Закон о електричној енергији и плину.

Ипак, и у БиХ спремни су на разговор о новом кредиту. Међутим, не по старим условима, поручује предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија.

„Прича о томе да ли ћемо на старим основама постићи договор, мислим да не можемо постићи тај договор јер није то лично питање односа између шефова мисије и рецимо предсједника Владе Републике Српске, већ је то питање политика. Ја се надам се да ће мисија бити спремна да разговара о циљевима“, рекао је Тегелтија.

Међусобна условљавања око кредитног задужења, без којих очигледно неће моћи ни овога пута, поново би БиХ могла довести у незавидну ситуацију, упозоравају стручњаци. Економиста Зоран Павловић сматра да ће у преговорима прије попустити надлежни у БиХ, него ММФ.

„Посебно када се у обзир узме шира слика, а то су изјаве америчке администрације о корумпираности и проблемима који су препознати у БиХ. Тако да ја лично мислим да ММФ неће пристати на промјену већ дефинисаних услова. То је као што наши истакнути политичари желе да постанемо дио Европске уније, а да се не прилагодимо условима који су за то прописани.“, истиче Павловић.

Колико год новца БИХ буде обезбиједила путем ММФ-а, то властима у БиХ неће бити довољно јер нема политичке воље за реформама, категорични су у опозицији. Појашњавају да БиХ више недостају реформе које се тичу обезбјеђивања бољих услова живота за њене грађане и да на таквим стварима треба да инсистира и Међународни монетарни фонд. 

„Прије би требали инсистирати на оним суштинским реформама у друштву, бољем здравству, економској позицији, пословном амбијенту, ефикаснијој јавној управи, јавним предузећима и свим тим стварима.“, сматра предсједник Економског-савјета ПДП-а Јелена Тривић.

Да добијање новца од ММФ-а зависи од прописаних услова показала је и досадашња пракса. Тако је 2016. у оквиру проширеног фонда ЕЕФ-а, БиХ дозначено само 150 милиона евра, умјесто договорених 550 милиона, из разлога јер власт у БИХ ни тада није провела све договорене реформе.

Босна и Херцеговина Међународном монетарном фонду тренутно дугује око 460 милиона евра, односно више око 900 милиона марака. План је да овај дуг буде отплаћен до 2028. године.

(БН)