Јавне набавке пале у службу намјештања послова

Јавне набавке у Републици Српској и Босни и Херцеговини готово су у потпуности пале у службу намјештања послова и извлачења јавног новца који се усмјерава у подобна приватна предузећа.

Република Српска 26.09.2021 | 21:28

Они који прате процесе провођења јавних набавки у БиХ упозоравају да су у посљедњим годинама намјештања тендера, преговарачки поступци без обавјештења и погодовање одређеним понуђачима постали уобичајена пракса. 

Тендери Инспектората и Народне скупштине Републике Српске за набавку горива у којем је тражено да понуђач мора да има бензинску пумпу у Чајничу. Уставни суд Републике Српске је у тендеру за нову зграду тражио да понуђач има постројења за бетон у кругу од 20 километара и искуство у градњи зграда за правосудне институције.

Главна служба за ревизију у тендеру за набавку намјештаја тражи да понуђач мора да има производни погон површине од најмање 700 квадратних метара. Ово су само неки од десетина примјера, кажу у невладином сектору, гдје јавне институције отворено намјештају тендере за одређене фирме. 

"На такав начин се онемогућава правична конкуренција. Према извјештају Агенције за јавне набавке годишње буде поднесено 1,7 понуда по једној јавној набавци, чак ни двије понуде", рекао је Дамјан Ожеговић из Транспаренсија БиХ.

Поред намјештања тендера за пожељне понуђаче, честа пракса отимања јавног новца су и преговарачки поступци без обавјештења, који представљају један од најнетранспарентнијих видова јавних набавки. У таквим поступцима су честа и милионска поскупљења пројеката без ваљаних оправдања. Из агенције за јавне набавке БиХ је упозорено да институције све чешће посежу управо за овом врстом трошења новца јавног новца. 

"Указујемо на потребу озбиљнијег приступа у планирању и припреми пројеката, посебно при провођењу отворених поступака, за које се накнадно проводе преговарачки поступци за додатне радове, како би се ситуације коришћења и примјене ове врсте поступка, као најнетранспарентнијег поступка, свеле на минимум."

Новинари који прате процесе јавних набавки и законодавство које их регулише кажу да скоро свака институција проводи нетранспарентно трошење новца грађана. Већина политичара који управљају институцијама од републичког до општинског нивоа, је склона коруптивним радњама.

Одговорности нема, па је ово погодан терен да се јавни новац додјељује фирмама које су најчешће у блиским везама са функционерима странака којима и они припадају. 

"Чак и уколико се обори њихов тендер, они само понове тендер или наставе да примјењују раније договорено. Никада нико није кажњен", тврди новинар и уредник портала Капитал Синиша Вукелић.

Зашто домаћи политичари управо јавне набавке виде као простор за енормно богаћење и извлачење јавног новца, најбоље показују званични подаци према којима је у Босни и Херцеговини само у 2020. години кроз 196 хиљада уговора на јавне набавке потрошено 2,7 милијарди марака. 

(БН)