Вирус корона у Српској угасио бројна предузећа

У јеку пандемије вируса корона многа предузећа су због немогућности пословања затворена, а самим тим и многи радници су остали без посла. Рјешење је окренути се домаћој проиводњи и створити добро привредно окружење, поручују економисти.

Република Српска 23.10.2021 | 20:33

Пандемија се увукла у све сфере друштва, њене посљедице видљиве су из дана у дан. Тако је утицала и на лоше пословање појединих предузећа, док су неки, због губитака, били приморани да затворе своје фирме. Само у посљедњих мјесец дана у Босни и Херцеговини затворено је 150 предузећа.  

„Један од значајних фактора јесте наравно и пандемија, јер једноставно ово предуго траје, сигурно да смо дошли у ситуацију да је један значајан број предузећа једноставно исцрпио све своје унутрашње капацитете и могућности, да су на неки начин покушавали да се одрже све ове мјесеце, неких гидину и по дана, од саме појаве пандемије и за ово вријеке једноставно, кажем с тим што су исцрпили своје могућности, нажалост нису више били у могућности да измирују своје обавезе према другима, самим тим су дошли у ситуацију да се морају затворити“, наводи Владимир Благојевић из Привредне коморе Републике Српске.

Пандемија је утицала и на инфлацију у свијету што је додатно отежало рад појединих фирми. Поскупљењем сировина за прераду, нафтних деривата, те грађевинских производа дошло је и до поскупљења намирница, али и немогућности пословања појединих фирми, сматрају економисти. 

„Пандемија је показала колико су рањиве земље које су тако јако отворене према свету, у смислу немају своју домаћу производњу за домаће тржиште. Ситуација је дефинитивно таква да су ланци снабдевања, дакле, у овом случају када говоримо о уљу, или о било ком другом производу, ако имате сировину при руци, онда не зависите од тога колико она кошта вани или колико кошта превоз, да дође сировина да то произведете“, каже економиста Зоран Павловић.

У производним гранама привреде, рјешење је окренути се домаћој производњи, али за то нема довољно воље надлежних, каже економиста Зоран Павловић.

„Мислим да је шета кад год изгубимо неки производни капацитет, а поготово још већа штета што не помажемо или не подржавамо отварање нових. Али за то треба много знања, струке, вештине, памети и стратешког определења којег очигледно недостаје у било којој Влади у Босни и Херцеговини“, истиче Павловић.

БиХ нема инструменте да заштити своју привреду, те је она директно зависна од спољних фактора, наводе стручњаци. Осим финансијског подстицаја, требало би да се ради и на другим факторима.

„Било би боље да ми имамо добро привредно окружење. Да сви нивои власти стварају такво привредно окружење, које је стимулативно само од себе према привредницима, није то увијек финансијска подршка, ниту су то царинске или нецаринске баријере, које ће заштитити привреду, теорија је показала и пракса многих земаља, да заправо здрава конкуренција подстиче привреду, али проблем су код нас неповољан привредни амбијент оптерећен домаћим унутрашњим баријерама у виду високих пореза и других непореских оптерећења, тако да је то оно на чему би власти требале радити“, истиче економиста Јелена Тривић.

Из Привредне коморе Републике Српске кажу да су Влади упутили низ мијера за Програм економских реформи, како би се превазишли проблеми узроковани пандемијом, и како би се сачувала радна мјеста. Многи радници су због затварања предузећа остали без посла.

(БН)