Први пут у историји: Човјеку пресадили свињско срце

Љекари Медицинског факултета Универзитета Мериленд су у петак први пут у историји човјеку урадили трансплантацију срца генетски модификоване свиње.

Здравље 11.01.2022 | 19:04

Ради се о првој успешној трансплантацији свињског срца у људско биће. Пацијент Давид Бенет (57) из Мериленда је јутрос био стабилно.

- Срце има пулс, ствара притисак, то је његово срце - рекао је љекар Бартли Грифит који је водио операцију.

- Ради и изгледа нормално. Одушевљени смо, али не знамо шта нас чека касније. Овако нешто није нико до сада урадио - додао је.

У свијету влада "несташица" неких кључних органа за трансплантацију. Прошле године је око 3.817 Американаца имало трансплантацију срца, што је више него икада прије. Потражња је још увијек већа него што има органа од добровољних давалаца. Свакога дана у САД умре десетак људи који чекају замјенске органе.

Љекар Давид Класен, главни медицински службеник Мреже за даривање органа, рекао је да је ова операција велики помак у процесу трансплантације.

Он је додао да ће још проћи неко вријеме пре него што се такав поступак буде могао примијенити широм свијета, напомињући да до одбацивања органа може доћи чак и када се трансплантира компатибилан бубрег људског донора.

Још увијек није познато каква будућност чека Бенета. Засада је повезан с уређајем који га је одржавао на животу прије операције, али то није необично за примаоца новог срца. Љекари су чак рекли да би у уторак могао бити скинут са апарата.

Наиме, медицинско особље помно прати има ли знакова да његово тијело одбацује нови орган, а првих 48 сати, који су критични, прошло је без инцидената, пише Њујорк тајмс.

- Могао сам бирати између смрти и ове трансплантације. А желим да живим. Знам да је мала вјероватноћа да ће све проћи добро, али то је био мој једини избор - рекао је Бенет прије операције.

Бенет је примио срце од генетски модификоване свиње која је прошла 10 модификација. Научници су јој деактивирали 4 гена, укључујући и онај који кодира молекуле која узрокује одбацивање органа.

Деактивирали су и ген раста како би спречили да срце свиње настави с растом након трансплантације.

Стручњаци су такође у ген свиње убацили шест људских гена како би Бенетов имунолошки састав лакше прихватио свињски орган.

Када је Бенет своме сину први пут причао о трансплантацији, његов син је био збуњен.

- У почетку му нисам веровао. Био је у болници месец дана или више и мислио сам да можда халуцинира. Мислио сам да такво нешто никако није могуће - рекао је његов син.

(Вечерње новости)