Колико је Њемачка зависна од руских енергената?

Кристијан Линднер, министар финансија, и Робер Хабек, министар економије, су 2. маја сигнализирали да је влада спремна да подржи забрану ЕУ на увоз руске нафте.

Свијет 21.05.2022 | 18:37

Њемачка подршка омогућила је Европској комисији да 4. маја објави да ће предложити такав ембарго до краја године, иако се владе свих 27 чланица морају сложити.

Ипак, за индустријску Њемачку, нафта представља далеко мањи проблем од гаса. Њемачки политичари кажу да би изненадна забрана увоза руског гаса била неизводљива, те се поставља питање, колико Њемачка зависи од руске енергије?

Осим обновљивих извора енергије, једини њемачки домаћи извор енергије је лигнит, прљави угаљ који чини око 9 одсто и опада у примарној потрошњи енергије (тј. оне која долази директно из природних ресурса, као што су нафта или дрво, а не секундарни процеси, попут струје). Али, велика већина фосилних горива које земља сагоријева је увезена, као и уранијум који покреће њене 3 преостале нуклеарне електране.

Нафта и гас заједно чине око 60 одсто примарне енергије, а Русија је дуго била највећи снабдјевач обја. Уочи рата у Украјини обезбијеђивао је трећину њемачке нафте, око половине увоза угља и више од половине гаса, пише Економист (Тхе Ецономист).

Ова зависност датира више од пола вијека. Тешка индустрија у тадашњој Западној Њемачкој је 1960-их жељела јефтину енергију и била је спремна да снабдјева Совјетски Савез неопходним цјевоводима за пумпање гаса. Влада Западне Њемачке је у међувремену жељела да смири политичке односе са Совјетима.

Касније су проширили економске везе под заставом Wандел дурцх Хандел (промјена кроз трговину), што је кулминирало изградњом Сјеверног тока 1 и Сјеверног тока 2 испод Балтичког мора, заобилазећи Украјину. Прије рата Олаф Шолц, канцелар, у ствари је зауставио Сјеверни ток 2, који још није почео са радом.

Руски угаљ и нафта се већ постепено гасе. Удио њемачког увоза нафте из Русије опао је са 35 одсто на 12 одсто почетком рата. Увоз угља је опао са 50 одсто на 8 одсто. Хабек је 26. априла рекао да би све припреме за укидање руске нафте у Њемачкој требало да буду спроведене у року од неколико дана.

Влада је такође почела да одузима енергетску имовину у руском власништву. Њемачки регулатор мреже 4. априла је преузео надзор над складиштем гаса у власништву подружнице Гаспрома. Парламентарци припремају закон о експропријацији главне рафинерије Росњефта у земљи.

Њемачка остаје веома зависна од руског гаса. Удио који долази са руских поља смањен је са 55 на 35 одсто од почетка сукоба. Даља смањења биће болна. Први проблем је што Њемачка сав свој гас добија цјевоводима и још увијек нема ниједан радни терминал за увоз течног гаса.

Средином априла министарство финансија је издвојило 2,5 милијарде евра за закуп плутајућих терминала који би могли да раде до зиме. Такође се обавезао да ће убрзати изградњу одговарајућих терминала, али они неће бити спремни годинама. До тада, Њемачка мора да увози ЛНГ преко других земаља.

Друго, ланци снабдјевања њемачке индустрије су осетљиви на недостатак гаса и високе цијене енергије. Ако би руске испоруке биле прекинуте, гас би морао да буде рационисан до касне зиме, према анализи шест водећих економско-истраживачких интитута.

Процјењују да би потпуни ембарго на руску енергију смањио БДП за 2 до 6 одсто (нпр. немачка ковид рецесија изазвала је пад од 4,5 одсто). Већина Нијемаца стога фаворизује приступ владе да постепено одвикава земљу од руског гаса.

Као и друге земље у Европи, Њемачка није уложила довољно у диверсификацију снабдјевања гасом и нафтом. Резултат је зависност од руске енергије која је спријечава да пристане на брже санкције земљи. Њени лидери се можда загријвају за идеју ембарга на нафту, али њена зависност од гаса ће још неко вријеме да траје.

(Блиц)