РТС доктор Иван Баљошевић, ОРЛ специјалиста из Института за мајку и дете и професор Стоматолошког факултета у Београду.
„Најчешће долази до инфекције носа које су изазване вирусима, а нос и синуси су нераскидиво повезани, тако да често говорино о риносинузитису. Сматра се да око 20 одсто укупне светске популације има склоности ка оболевању синуса“, додаје професор.
Скоро 90 одсто тих инфекција изазвано је вирусима који су најчешћи у овом периоду, а само 10 одсто је бактеријске етиологије и захтевају лечење антибиотицима. Најбоља превентива би била да носимо капе и шалеве којима спречавамо претерано расхлађивање главе и избегавање боравка на јаком струјању ваздуха, саветује др Баљошевић.
„Данас на тржишту постоји одређен број антивирусних препарата који се могу применити у третману, односно превенцији ових инфекција синуса“, напомиње гост Јутарњег програма.
„Хроничне инфекције синуса имају нешто мање изражене симптоме, али њихова карактеристика је да трају дуже од три месеца у континуитету, са симптомима као што су запушен нос, главобоља у чеоном пределу, сливање секрета, оскудно накашљавање сваког јутра и слично“, објашњава доктор.
<стронг>Упале синуса код деце и тећи крајник
Доктор Баљошевић напомиње да када су у питању деца, за разлику од одраслих, она када добију инфекцију носа, углавном добију и инфекцију трећег крајника што се манифестује бурном клиничком сликом са изузетно повишеном температуром, сливањем секрета и последично, компликацијама као што су упале уха или инфекција доњих дисајних путева.
Операција трећег крајника су најчешће код деце и он ствара проблеме углавном негде до четврте године. После тога симптоми и потреба за операцијом јењава, а трећи крајник спонтано нестаје између 9. и 12. године живота.
„Уколико пет или више пута током године дете узима антибиотик због инфекције трећег крајника које се манифестују цурењем из носа, повишеном температуром, сливањем секрета и понављаним упалама уха, онда треба уклонити тај трећи крајник“, наглашава др Баљошевић.
<стронг>Ко је склонији упали синуса
Упали синуса су склонији пацијенти који имају девијацију носа и отежано дишу на нос, али данас, најчешће пацијенти који имају алергијски ринитис.
„Алергијски ринитис је једно од најчешћих обољења у светској популацији и сматра се да трећина укупне европске популације, негде око 150 милиона људи има склоност ка алергијском ринитису. И управо, када имате ту преосетљивост на елементе из спољашње средине, онда имате и повећану склоност за добијање инфекције синуса“, истиче др Иван Баљошевић.
Операција синуса се ради у случају дијагнозе неке механичке опструкције – девијације носа, отока носних шкољки, слузнице или неких полипозних промена које су се развиле на синусима.
„Упала синуса је уобичајена болест само треба на време да се препозна и примени одговарајућа терапија. Имамо доста пацијената са хроничним синузитисима којима симптоми трају скоро целу јесен и зиму. Битно је да се пронађе узрочник и да се на време отклони“, наглашава професор др Иван Баљошевић.
(РТС/Фото: Илустрација)
Коментари / 0
Оставите коментар