Дуванџије: Превише улагања, добит никаква

Била садња или берба, питање остаје исто: - Хоће ли наредне године бити дувана у РС? Произвођачи су цијеном врло незадовољни, а како кажу, скок цијена репроматеријала и улазних компоненти, сваке године одбије око 10% дуванџија. Ипак, ова година била је специфична, осим што је цијена репроматеријала све већа, суша је немилосрдно покосила већину роба.

Република Српска 08.12.2022 | 18:57

Превише улагања – добит никаква. Због суше, квалитет све слабији па се и површине под дуваном драстично смањују. И Семберци и Посавци сложни су у једном – овако се пословати не може, настави ли се овакав тренд цијена, од производње ће одустати.

„Ове године ми смо имали укупно 78 произвођача што се тиче Семберије и Посавине. Ми сваке године останемо без 10% произвођача, тако ће нажалост бити и ове године, јер је производња знатно захтјевна. Велика улагања, мала зарада, неизвјесна производња, нарочито гдје је немогуће наводњавање па произвођачи лагано излазе“, говори Чедо Готовчевић, в. д. директора АД „Дуван“

На питање хоће ли сијати поново дуван, произвођачи нерадо одмахују главом.

„Чисто сумњам, и ако будемо радили то ће бити нешто мало, ал‘ то је ништа“, каже Милош Савић, произвођач дувана из Посавине.

„Па и ако будем, сијаћу доста мање. Ако случајно будем сијао, ал‘ највјероватније у оваквим условима да нећу моћи никако“, наводи Бато Перић, произвођач дувана из Љељенче.

Дуванџије се слажу у једном: гора времена за производњу не памте. Домаћин Бато Перић из Љељенче код Бијељине већ је 30 година у овом послу, а некадашњих услова за рад, а ни квалитет, како каже, више никада бити неће.

„Иста је цијена била, знам да је једне године кила била 1,50 КМ, 45.000 КМ сам само за премију добио и плус сва остала зарада. Сад не могу да покријем трошак, у минусу сам једно 30 хиљада“.

Из приче са дуванарима лако се може закључити да одустају од ове културе. Произвођачи кажу да не могу зарадити чак ни толико да се изједначе са радном снагом.

„Не знам шта би могло да ме задржи. Неких 20 година ми ово радимо и највјероватније због радне снаге ћемо престати да радимо. Ово љето смо имали 60 марака дневницу, неких 50 марака дам на гориво, неких 430 марака нас изађе да се једна сушилица напуни“, ријечи су Милоша Савића, произвођача дувана из Посавине.

„Скупо све, скупа радна снага, скуп плин, скуп сав репропатеријал, све је отишло 200-300%, а дувану остала иста цијена“.

Сваке године за дуванџије стижу нова обећања. Тренутно се чека одабир новог министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, па ће се тек онда знати судбина пољопривредника.

„За сљедећу годину ћемо видјети. Као што знате, имамо буџет од 180 милиона марака, чекамо формирање нове владе па ћемо сјести са министром и видјети у ком правцу ћемо ићи даље и у које мјере ћемо преусмјерити снаге да би задовољили захтјеве наших произвођача“, наводи Зоран Малетић, помоћник министра пољопривреде.

Велики проблем у посљедњих неколико година представља што се у Босни и Херцеговини више нема гдје прерадити дуван, него иде у извоз. Прије 142 године отворена је Фабрика дувана Сарајево, затворена је у марту ове године. Сви производи наших дуванара најчешће су у акционарском друштву „Дуван“ у Бијељини, из ког одлазе за Бугарску, а тако ће бити и након наредне бербе, ако је, по ријечима произвођача, ико буде хтио засијати.

(БН)