Нова задужења Српске опасност за јавна предузећа

Јавни дуг Републике Српске све је већи, а нова кредитна задужења редовно нас дочекују. Није био доваљан ни енормни прилив средстава у буџет па се Влада Српске одлучила на још једно задужение и то по високој каматној стопи. На крају трећег квартала ове године, Република Српска имала је 6,2 милијарде марака јавног дуга, или 5650 марака по становнику.

Република Српска 08.12.2022 | 19:24

Влада Српске наставља да се задужује и поред 19 одсто већих прихода у буџету у односу на претходну годину. Тако се Влада усавршила у тражењу зајма, а како ћемо дугове враћати, е у томе су још неуки.

На ред би, истичу економски стручњаци, могла доћи преостала јавна предузећа, која би могла да замијене рату кредита. Идуће године на наплату пристиже рата од преко милијарду марака.

"Што се тиче јавних предузећа, пошто су већински власници Република Српска, односно општине, бојим се да уколико дође до враћања, сервисирања тог кредита, враћања новца, да се може врло лако десити да неко ко је уложио новац у обвезнице, покуца на врата и тражи неко од добрих, квалитетних јавних предузећа, а она су врло профитабилна и интересантна инвеститорима. Да само наведем да је ситуација таква да када постане власник неко страно лице Водовода или Чистоће, он може одређивати цене невезано за градске услове јер када је јавно предузеће, онда има обавезу хармонизације цена са локалном заједницом, односно Републиком Српском, у случају да је то приватна страна компанија, то њу уопште неће интересовати“, каже економиста Зоран Павловић.

Рјешење које налази Влада је ново задужење, које ће по мишљену економиста бити скупо, уколико Република Српска буде кредитно способна за нови зајам, објашњавају економисти. Задужење на задужење, а при том није јасно назначено за шта су намијењена средства од задужења. 

„Ми у већини случајева не знамо, гдје, на који начин се задужујемо, на шта се тај новац троши и нажалост он иде у већини случајева у сервисирање текућих обавеза. На примјер сама продаја Телекома, која је била можда најзначајнија продаја, односно највише новца је у том тренутку ушло у буџет више од 1,2 милијарде КМ, тај новац је годинама трошен ненамјенски, нестао је и не постоје неки велики развојни пројекти, осим оних инфраструјктурних, који нажалост нису показалли учинак какав би требало да имају“, казали су из невладине организације Транспаренцy Интернационал БиХ.

Од вишемилионских прилива у буџету путем пореза и поскупљења, грађани Српске нису имали никакву корист, као ни од многих задужења која су трошена нетранспарентно, кажу у опозицији. Отплаћивање рата кредита новим задужењем, како тврде, води у пропаст, јер задужења воде у приватизацију.

„Постоји информација или шпекулација, али мислим да је оправдана информација да уколико се носилац обвезнице, уколико Република Српска не би могла да враћа те кредите, да има право на учешћа у неким јавним предузећима, не пише којим, и све то ставља много упитника на једну такву политику задуживања, која је спремна, ако јој у том моменту треба новац, да крчми ресурсе који су још увијек остали у рукама Републике Српске, који су значајни, који су можда и то језгро њене економске снаге, као што су Електропривреда или Шуме“, истакла је Јелена Тривић, потпредсједница ПДП-а.

"Та задужења на Бечкој и Лондонској берзи, која су била до сада, ми као посланици Народне скупштине нисмо добили одговор под којим условима, како и од кога смо се задужили и наравно да је као колатерал гаранција постављена Електропривреда и Шуме Српске, које су још остале једина јавна предузећа и ресурс који није приватизован.

Ми видимо да се врши на мала врата приватизација Електропривреде, да улазе ту Електропривреда Србије, Електропривреда Мађарске купује поједина јавна предузећа, такође на нетранспарентан и тајан начин и питање је дана када ће Република Српска због овакве погубне политике остати потпуно без јавних предузећа“, објашњава Небојша Вукановић, предсједник Покрета за правду и ред.

Она најпрофитабилнија предузећа попут Телекома, већ су распродата, а приатизација је дубоко загазила и у електроенергетски сектор, док јавност још увијек не зна шта су биле гаранције за емисије обвезница и да ли ће неки од сутра радити у приватној фирми.

(БН Фото/Илустрација)