Да ли је могућа обнова сеоских домаћинстава?

У Семберији све више празних кућа које су или на продају или су напуштене. Да ли може идеја града Бијељина да, као власник напуштених имања, путем јавног позива, мотивише првенствено младе људе, да се врате животу на селу, или треба да радимо и на мијењању животних навика, нека су од кључних питања у вези опстанка села.

Република Српска 05.02.2023 | 20:21

У селима широм Семберије иста слика. Становништво махом старије, крчми дан за даном, док свој подмладак шаље преко границе или у најбољем случају прећутно прихвата да породични кућни праг замијени градским животом. У које год село да уђете чућете скоро исту причу, оних, који су остали.

“Преко 40 кућа има празних има у Горнем Броцу, а пуно има са једним чланом. Ево, ја сам сама, а на овом плацу налазе се три куће, тако да је страшно”, прича Милица Радић, учитељица у пензији, из села Бродац код Бијељине.

СЕЛО СЕ ВИШЕ НЕ ЦИЈЕНИ

А страшна је и чињеница да се село више не цијени као некада. Јер, бити домаћин и свој на своме, данас значи живјети на земљи која је одувијек више узимала него што је давала.

“Они су уцијењени и понижени, јер срамота је рећи да је остао на селу данас”, каже Миленко Николић, пољопривредник из Амајлија код Бијељине.

МЛАДИ ОДЛАЗЕ У ГРАДОВЕ

Ипак то младе људе много не дотиче, јер у борби за бољим животом, често одлазе у град као подстанари или уз пристанак родитеља продају дједовину како би купили пар десетина квадрата у некој од градских вишеспратница.

Грађани Бијељине поручују да млади људи живе и раде како мисле да ће им бити боље. Јер, тврде, треба свако да се равна према својим жељама и очекивањима.

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋА ОБНОВА СЕЛА?!

Да ли смо закаснили са обновом сеоског живота, нико не може са сигурношћу да каже, али да постоји намјера да се смјер миграције становништва преокрене, потврђује и план појединих локалних самоуправа у Српској које желе да мотивишу, првенствено младе људе, да се врате животу на селу.

“Град Бијељина има идеју да се појави као купац са намјером да откупи напуштена сеоска имања, како би им, путем јавног позива, понудила прилику вишечланим породицама да започну живот на селу”, истиче Љубиша Петровић, градоначелник Бијељине.

НА СЕЛУ СЕ МОРА РАДИТИ

Неријетко можемо чути и ону народну изреку - “Село хвали, а у граду живи”… Али одакле год да се почне, све се своди на економску рачуницу и радне навике које смо негдје, очигледно, успут изгубили…

Неки грађани Бијељине сматрају да на селу и није лоше, јер имаш неку перспекитиву ако хоћеш радити. Такође, поручују да је барем Корона показала колико је лијепо живјети на селу, додајући, али под којим условима, јер на селу треба живјети, треба од нечега живјети.

ОДЛИЧНА ПОНУДА СЕОСКИХ ИМАЊА

Док већина бјежи у град и што ближе центру, у семберским селима на десетине кућа су под кључем и напуштене или су на продају. Власници агенција за некретнине у Бијељини истичу да имају одличну понуду сеоских имања.

“Цијене кућа на селима крећу се од 50.000 марака па навише, у зависности од локације, површине и године изградње. За 70.000 марака у граду можете купити гарсоњеру, а за исти новац у селу можемо купити пристојно сеоско домаћинство”, објашњава Јелена Милошевић, агент за продају некретнина у Бијељини.

ОСИПАЊЕ СЕОСКОГ ЖИВОТА

Осипање сеоског живота није се догодило преко ноћи. Прве миграције биле су примјетне још 70тих и 80 тих година прошлог вијека, када су бројне фабрике у већим центрима одвлачиле радно становништво од завичаја. Са доласком рата и послијератног периода људи су се суочили са новом свеопштом кризом, у виду гашења задругарства, слободног тржишта и све мањих примања, а на све то треба додати и нови начин живљења, у којем, чињеница, више нема мјеста за село.

(БН)