Фирме приморане да одбијају послове, нема мајстора

Грађевинска сезона у Српској веома је успјешна, фирмама наруку ове године иду стабилне цијене репроматеријала и довољна количина послова, а камен који их све више жуља јесте недостатак радника због чега неријетко долазе у ситуацију да одбијају пословне понуде.

Проблеми који потресају домаћу индустрију, а тичу се пада пословне активности, увелико заобилазе сектор грађевине јер нових градилишта уопште не мањка, нарочито у станоградњи.  Међутим, и то би се у будућности могло промијенити јер је неимара све мање. 

Секретар Удружења грађевинарства и индустрије грађевинског материјала при Привредној комори РС Миле Петровић каже за “Глас” да је овогодишња грађевинска сезона стартала веома добро, те да је наставила у том правцу јер временски услови иду наруку грађевинцима. 

- Децембар, јануар и фебруар су ранијих година били мјесеци када се није могло радити због временских прилика или се радило смањеном динамиком, а сада се градило готово у пуном капацитету. Сектор високоградње је веома стабилан и надамо се да ће тако остати јер је грађевинарство грана која вуче остале привредне дјелатности - рекао је Петровић. 

Оно што је негативно, прича Петровић, јесте проблем недостатка радне снаге коју је немогуће надомјестити из домаћих капацитета. 

- Младе не занима ова врста посла, не желе да преузму знање и вјештине од искусних грађевинаца. То је довело до насушне потребе за увозом радника. Жељели ми то или не, страни грађевинци су наша неминовност. Важно је само да се радна снага увезе на начин да ту могућност добију само домаће фирме које запошљавају и наше раднике - казао је Петровић.  

Сувласник и технички директор грађевинског предузећа “Враница” из Бањалуке Ненад Станишљевић потврђује да је недостатак кадра највећи проблем овог сектора.

- Посла стварно има. Нама је ова година одавно попуњена, а понуде које стижу за нова градилишта приморани смо одбијати јер немамо могућности да било шта више прихватимо за ову сезону. Добро морамо водити рачуна шта уговарамо јер је основно мјерило - колико можемо обезбиједити радне снаге. Све што сада уговарамо можемо почети градити тек у другој половини идуће године - појашњава Станишљевић за “Глас”.

Додаје да су цијене грађевинског материјала поприлично стабилизоване те да проблема те врсте тренутно немају.

- Оно што је проблем јесте стални раст цијене рада, што је и логична посљедица ако се има у виду да у Бањалуци има десетак фирми којима недостаје радне снаге. Предузећа која уговоре склапају на дуже стазе немају много простора током вишемјесечног извршења радова за снажније повећање плата јер то нису дефинисали у цијену рада. Уколико будемо имали веће инвестиције попут изградње аутопутева, не можемо то сами.

Мораће се ићи на озбиљнији увоз странаца што неминовно значи раст цијена грађевинских услуга јер радници из Непала, Турске имају своју рачуницу. Мора им се обезбиједити и смјештај, храна, што повећава трошкове фирми - каже он.  

Станишљевић додаје да нарочито брине отпор младих према грађевини. 

- Када погледамо структуру запослених у сектору, све су то људи пред пензију. Упркос расту плата, поготово у завршним грађевинским радовима гдје керамичари и молери зараде готово колико и доктори, млади немају амбиције да се опредјељују за та занимања.

Ми сада врло тешко можемо попунити наше редове младом радном снагом, што није био случај прије десетак година када су плате биле добрано ниже. Ни раније дјеца нису јурила у грађевинске школе, али су долази код нас па смо их ми учили занату, а сада интереса нема уопште - навео је Станишљевић.

(Глас Српске)  Фото: БН