Расту приходи од пореза, новца има али нема контроле куда из буџета одлази и за чије потребе

Само у јуну ове године, Управа за индиректно опорезивање БиХ прикупила је милијарду и 34 милиона марака индиректних пореза у које спада и ПДВ и порези које грађани плаћају. Раст прихода биљежи и Пореска управа Српске. Међутим, питање је гдје иду сви ти новци и да ли ће грађани, који пуне те буџете, имати икакву корист од њихових пара. 

- Пореска управа Српске је за пет мјесеци ове године на рачун јавних прихода прикупила 1,8 милијарди КМ, што је за око 100 милиона КМ више него прошле године. У том износу налазе се и директни порези које плаћамо ми као грађани Пореској управи.  Међутим, оно што се скоро нико не пита да ли од тог новца имају корист грађани или он служи само као нешто што ће бити допуњено у буџету Српске, сматра економиста Зоран Павловић.

„Ми грађани плаћамо 10 посто пореза на плату коју добијемо, уз то плаћамо порез на некретнине и фирме плаћају порез на своју зараду коју су остварили. На своју зараду аконтационо се уплаћује сваки мјесец према математици и заради претходне године ту се може говорити да у просјеку сваки грађанин плати по 5 000 КМ у неким случајевима и више зависи од тога у којој фирми ради“, каже Зоран Павловић, економиста.

Расту приходи и у државном буџету у који се, у првих пола године, слило 5 милијарди и 748 милиона марака, што је за 6 одсто више у односу на прошлу годину.

Од тог износа, Република Српска је добила милијарду и 430 милиона КМ.

Новца очигледно има, али не зна се права намјена јер дуго нисмо видјели да се бар дио уложио у финансирање путева, здравства, улица јер се за те намјене иде у кредите.

Економиста Мирјана Орашанин објашњава како то изгледа кроз призму обичног грађанина.

„Када се окренемо око себе и видимо све ове лимузине политичара, тајкуна, кад видимо виле, хотеле, њихове апартмане итд. можемо рећи ето гдје је завршио новац грађана Српске јер сви ти квазибизнисмени тајкуни који су остварили профит тако што су накачени на буџет Републике Српске па кроз разне пројекте извлаче средства из буџет извлаче новац грађана и који се прелива у њихове џепове“, сматра Мирјана Орашанин, економиста.

Уколико власт жели да грађани имају ефекте од своје потрошње, потребно је извршити прерасподјелу средстава. Међутим, очигледно то нико не жели јер се до сад није десило, али рјешење увијек постоји.

Народни посланик Бојан Кресојевић каже да би једно од рјешења било да се узима од оних који имају највише, на примјер кроз порез на имовину али и од приређивача игара на срећу који, апсурдно, не плаћају ПДВ, а држава од њих узима само 5 посто. 

„То значи да приређивачи игара на срећу плаћају три пута мање, а три пута више загађују. Живот младих људи од било ког другог и то је најбоља слика како се на најнеправеднији начин узимају средства од оних од којих не треба да се узимају како се та средства троше на тајкуне блиске власти на које не треба да се троши а не узима се новац од оних од којих треба а то су приређивачи игара на срећу које видимо из дана у дан увијек на новом ћошку“, каже Бојан Кресојевић, посланик ПДП-а у НС РС.

Највећи проблем код нас је то што се буџетски новац третира као приватни од стране припадника власти што је један од главних разлога зашто се ништа не чини по питању инфлације, раста цијена или додатног опорезивања оних који профитирају од тог раста.

Све то одговара онима који те приходе доживљавају као властите и који гледају дословно како да се што више узме од грађана и привреде за  њихове личне потребе.

(БН)