Шта све пише у биографијама кандидата: Имају кафану, воле лов, узгајају псе...

Улице градова и општина у Републици Српској у наредних нешто мање од мјесец дана, поред изборних плаката и билборда, "украшаваће" и десетине штандова на којима ће присталице политичких странака и волонтери дијелити летке у којима су приказани сви кандидати за локалне парламенте и (градо)начелничке функције.

Република Српска 10.09.2024 | 08:37

У тим лецима, уз пажљиво изабрану фотографију, сви кандидати имали су могућност да напишу и неколико реченица о себи, како би грађане упутили за кога могу гласати.

И за ове изборе фокус кандидата био је да, поред података о мјесту рођења, у биографији обавезно наведу своју стручну спрему, гдје су завршили школовање, а онда, наравно, да ли су (не)ожењени, (не)удати, да ли имају дјецу или не, да ли су запослени или не…

Али, како долази који изборни циклус, тако и биографије кандидата постају све "богатије", па се, осим уобичајених података, све чешће почињу наводити и личне склоности.

Па тако имамо кандидате који су у својој биографији навели да су филантропи, борци за људска права, да све проблеме покушавају ријешити на прави начин. Имамо оне који детаљно описују ток школовања, па чак и оне који наводе да су власници угоститељског објекта (кафана) или чланови културно-умјетничких друштава.

Други пишу да су љубитељи музике, кулинарства, животиња, а трећи да се баве узгојем паса или да помажу напуштеним кућним љубимцима.

Неки су сматрали да је добро да нагласе како имају приватан бизнис, или фирму за дубинско прање тепиха, али и да слободно вријеме проводе играјући фудбал, кошарку или иду на пецање. Кандидати неријетко наводе да су без посла у струци, иако имају завршене факултете, док су неки отишли толико далеко да уз информацију да су незапослени наведу, вјеровали или не, да се баве ловом.

Све ово, сматра новинар Ђорђе Вујатовић, доказ је да многи кандидати у свом представљању бирачима немају да напишу ништа озбиљно.

"Самим тим се показује и колика је њихова озбиљност. То је слика и прилика друштва и политичке ситуације у земљи. Ако нека биографија изгледа 'мршаво или јадно', то је то што нам је остало у политичком животу", поручује Вујатовић за "Независне новине".

Истиче да је још тачније то да је велики број кандидата уврштен на листу чисто да се задовољи форма, иако се унапријед зна да неће имати запаженији резултат.

"Многе мање странке већ калкулишу одређеним бројем мандата или питањем прага цензуса, па онда гурање већег броја људи на листу служи само да повуку који глас више", мишљења је Вујатовић.

За социологе је ова ситуација заправо симптом много дубљег проблема.

"Модерно друштво је толико засићено информацијама да је постало важно како се представљамо, а не шта заправо радимо. У ери потрошачког друштва и површне медијске презентације важно је 'запаковати' кандидата као производ, а лична биографија постаје средство привлачења пажње. Нема више политичког дискурса о стварним проблемима заједнице, већ умјесто тога кандидати постају брендови, а бирачи конзументи који бирају на основу симпатичних личних детаља", каже Мирјана Чеко, социолог.

Она, попут нашег претходног саговорника, сматра да се иза ове, како је назива, шарене параде, крије недостатак озбиљности, али и то да је политика сведена на површне личне карактеристике, док су озбиљна питања постала споредна ствар.

"Ако вам је најважнија информација о кандидату то што је власник кафића или страствени ловац, поставља се питање какве везе то има са способношћу да управља буџетом општине, да преговара о инфраструктурним пројектима или да се бори против корупције?", пита се Чеко.

Овај "попис личних интереса", додаје, више личи на друштвене мреже него на политичку платформу.

"Ако би сарказам био прикладан, могли бисмо рећи да овакве биографије најављују нову еру политике - ону у којој ће бирачи имати прилику да бирају не на основу политичких идеја, већ на основу хобија и афинитета. Можда ћемо ускоро видјети кампање у којима ће се кандидати хвалити бројем пратилаца на Инстаграму, а предизборни плакати ће изгледати као рекламе за ријалити шоу", категорична је Чеко.

Оно што је у причи још трагичније, сматра она, јесте да се чини да и бирачи, уморни од празних обећања, сада једноставно траже било какву "људску" црту која би им улила лажни осјећај повезаности.

"А политички кандидати, свјесни ове промјене, прилагођавају се томе, сводећи себе на обичне статисте у сопственој кампањи", закључила је она у разговору за "Независне".

(Независне)