Слиједи ли распад Чубриловићевог ДЕМОС-а?

Након последњих локалних избора, ситуација унутар коалиционих странака у Републици Српској постала је све сложенија, а највеће промјене захватиле су ДЕМОС, једног од надуговјечнијих коалиционих партнера СНСД-у.

Шушка се да би предсједник ДЕМОС-а, Недељко Чубриловић, могао ускоро да се повуче с мјеста лидера странке, док су неки високи кадрови већ прешли у СНСД.

Подсјетимо, јуче су директор Путева РС Милан Дакић и бивша министарка трговине и туризма у Влади РС Сузана Гашић напустили ДЕМОС и приступили СНСД-у.

Дакић је истакао да се на овај корак одлучио јер је у СНСД-у препознао државотворну партију и политику која заступа интересе Републике Српске и српског народа.

Гашићева је нагласила да СНСД сматра једином партијом која нуди конкретне и одрживе политике, а које су у најбољем интересу свих становника Републике Српске.

Овим потезом се де факто и распао Клуб посланика ДЕМОС-а у Народној скупштини РС.

Да ће ствари по ДЕМОС кренути релативно низбрдо могло се претпоставити након након што је Дејан Којић, кандидат те партије, уз подршку СДС-а, побиједио у изборној трци за начелника општине Пале.

Којићев противкандидат био је Дамјан Шкипина, посланик СНСД-а и директор Завода за запошљавање РС, док је у претходном мандату на тој функцији био Бошко Југовић из СНСД-а.

Овај исход продубио је тензије унутар владајуће коалиције и додатно ослабио позицију ДЕМОС-а у политичком савезу, иако би начелничка функција требала сугерисати да ће се десити потпуно супротна ствар.

Међутим, освета се сервира док је хладна. Тако је и обрачун са ДЕМОС-ом кренуо мјесец дана након избора.

Стање у ДЕМОСу прокоментарисао је на свом блогу Небојша Вукановић, посланик који је написао да је Додик одмах кренуо у обрачун са „коалиционим партнерима“ за које сматра да су му недовољно лојални и одани, а први на мети му се нашао управо Недељко Чубриловић и његов ДЕМОС.

Сукоб унутар владајуће коалиције, посебно напад на ДЕМОС од стране Милорада Додика и СНСД-а, може се посматрати као дио шире политичке стратегије да се ојача контрола над свим коалиционим партнерима, каже саговорник БУКЕ аналитичар Велизар Антић.

Ова ситуација подсјећа на судбину ДНС-а у прошлости када су, након раскола са Додиком, изгубили знатан дио политичког утицаја. Чини се да Додик користи неколико кључних разлога за овај притисак на ДЕМОС, истиче он.

“Први разлог је потреба за рационализацијом ресурса унутар коалиције. Са чак седам партија на власти, “колач” који би требало подијелити у виду ресурса и функција није довољан да задовољи све партнере. То ствара тензију, јер су позиције и средства за политичко преживљавање у Републици Српској ограничени” каже Антић за БУКУ.

Други разлог је, према његовом мишљењу, незадовољство СНСД-а због тога што су поједине чланице коалиције, укључујући ДЕМОС, подржавале кандидате из опозиције на локалном нивоу.

Додик овај потез види као издају и користи притисак на ДЕМОС да пошаље јасну поруку свим партнерима у коалицији: свако одустајање од потпуне лојалности према СНСД-у неће бити толерисано.

“Трећи разлог је слање застрашујуће поруке осталим партијама. Притисак на ДЕМОС функционише као пример за све остале, показујући им да ће они који се не повинују СНСД-у или покажу знаке неслагања изгубити приступ ресурсима и позицијама које су им кључне за политичко преживљавање.

У пракси, то је метода да се обезбеди апсолутна послушност свих коалиционих партнера, јер многе од тих партија не би могле саме да пређу изборни праг” наглашава Велизар Антић.

Уколико ДЕМОС остане под Додиковим притиском и без одговарајуће подршке, могуће је да ће доћи до даљег слабљења ове странке, али и да ће се и друге мање партије суочити са сличним проблемима уколико се усуде да наруше динамику коалиције коју СНСД намеће.

Тензије унутар велике коалиције предвођене СНСД-ом, могу озбиљно уздрмати и најдуговјечније партнере у власти, што је управо случај са ДЕМОС-ом.

Овај сукоб открива притиске унутар владајуће коалиције у Републици Српској, гдје СНСД, вођен политиком апсолутне контроле, али истовремено као партија која сноси највећу одговорност унутар исте, користи тактичко слабљење лојалних партнера како би одржао потпуну доминацију.

Улог који ДЕМОС сада плаћа због своје наводне недовољне лојалности, што се показало на локалним изборима, поставља га као примјер за све остале чланице коалиције, које су овим “упозорене” на посљедице сваког одступања од СНСД-ове линије.

Овај сценарио може послужити као наук и опомена и за све остале партнере у власти, показујући да опстанак зависи искључиво од апсолутне послушности према доминантној СНСД-овој политици.

(Бука)