Све више пријављених случајева насиља у породици у Српској

• Традиционална породица се суочава с бројним притисцима, што утиче на правосудне статистике.

• Повећава се број предмета везаних за породичне односе и насиље у породици, а правна заштита постаје кључна.

• У процесу заштите, адвокати указују на недовољан број запослених у институцијама које се баве овим питањима.

• Статистика показује да се жене све чешће одлучују да пријаве насиље, што указује на већу друштвену освијештеност.

• Млађе генерације брже реагују и пријављују насиље, док старије често трпе због патријархалних норми.

У времену у којем живимо, традиционална породица изложена је бројним притисцима, што се директно одражава и на правосудне статистике. Иза хладних судских бројева крије се сложена друштвена слика у којој се преплићу традиција, страх, промјена свијести и рад институција.

Република Српска 21.11.2026 | 20:23
Све више пријављених случајева насиља у породици у Српској

Због примјетног тренда пораста броја предмета из области породичних односа и насиља у породици, у центру наше пажње налази се управо правна заштита породице, навео је предсједник Основног суда у Бијељини Осман Мујкић.         

„Постоји повећање броја ових предмета и тренутно се пред овим судом води се тачно 20 предмета кривичних који се односе на насиље у породици од чега су бар половина теже квалификовани облици и ми смо се одлучили да на овај начин скренемо пажњу на улогу суда у заштити од насиља у породици као и о остваривању права у случају развода брака“, наводи Мујкић.

У судници се свакодневно сусрећу сурова реалност и законски оквири. Адвокат Зоран Перић указује на то да установе, усљед недовољног броја запослених, не могу адекватно одговорити на обим посла, иако постоји велика потреба да буду знатно више укључене у саме поступке заштите.

„У принципу, ради се о предметима гдје је ситуација најчешће 'један на један', гдје она тврди једно, а он друго, а судови најчешће поклањају вјеру жртви. Казне јесу благе, али наш правни систем заснива се на начелу да за прва дјела казне буду блаже, а да се за поновљена или тежа дјела изричу строже санкције“, каже Перић.

Стандардни период боравка жртава у сигурној кући износи шест мјесеци, уз могућност продужења док траје судски поступак, наводи Наташа Куртума из Фондације „Лара“. Она додаје да, с обзиром на то да правосудни поступци у нашем систему трају изузетно дуго, законски рокови за боравак у сигурним кућама често постају прекратки, док је пријављеног насиља све више.

Статистика Фонда „Лара“ за првих девет мјесеци биљежи око 660 позива запримљених путем СОС телефона, док је у протеклој години тај број износио око 820.

„Још увијек живимо у патријархалном друштву у којем се насиље често сматра приватном стварју и срамотом, због чега имамо случајеве гдје жене годинама трпе насиље прије него што се одлуче да га пријаве. Ипак, охрабрује то што млађе генерације знатно мање трпе и брже се одлучују да насиље пријаве већ код првог инцидента“, истиче Наташа Куртума.

На крају се поставља кључно питање: да ли је насиља у породици стварно више, или се жене све чешће одлучују да проговоре? Одговор лежи у већој друштвеној освијештености. Жене данас лакше препознају различите облике насиља и тачно знају коме да се обрате за помоћ, наводе из Фондације „Лара“.

(БН) Фото: БН/Илустрација

Коментари / 0

Оставите коментар