Влада занемарила грађане најмањих општина у Српској

Док појединим кандидатима на посљедњим изборима није помогло ни преко хиљаду гласова да освоје одборнички мандат, у Републици Српској постоје и оне општине гдје је могуће постати одборник са свега десетак гласова или начелник са мање од стотину.

Провјерили смо какве су перспективе тих општина, од којих је већина настала Дејтонским споразумом и цртањем међуентитетске границе.

Након сваких локалних избора, на површини се појаве изборни резултати у малим постдејтонским општинама. На посљедњим изборима, кандидатима у општинама Језеро, Купрес Република Српска, Источни Мостар и Источни дрвар је било довољно од 380 до чак 80 гласова да освоје мјесто начелника.

Једна од таквих је општина Берковићи, која броји око 2 хиљаде становника. Нови начелник Берковића Бојан Самарџић каже да је ова изразито неразвијена општина суочена са бројним изазовима.

"Оно што је неопходно је да Влада Републике Српске покаже вољу за помоћ и подршку овим малим заједницама јер је очигледно да у претходном периоду нажалост та воља је изостала. Има низ системских рјешења које је потребно донијети како би се побољшао положај ових заједница", каже новоизабрани начелник Општине Берковићи.

У оквиру Града Источно Сарајево са великом површином од 105 квадратних километара, али тек нешто више од 1000 становника егзистира општина Источни Стари Град. Замјеник начелника међутим сматра да је стратешка важност ове општине веома висока.

"Јер се налази на прагу Сарајева, кантона од 500 хиљада становника гдје смо ми као становништво на једном бедему и ту имамо веома битан положај што се тиче наше општине", каже замјеник начелника Његош Плакаловић. 

Многе од новонасталих заједница немају водовод, уређене путеве, поште, полицијске станице.. Тако се до Источног Мостара долази макадамским путем.

"Ако не дође до осмишљене интервенције у смислу одређене стратегије демографског развоја на републичком нивоу која би уобзирила потребе очувања локалних самоуправа на тим подручјима ако тога не буде њихова демографска будућност је још суморнија", сматра демограф Александар Чавић.

Већина патуљастих општина спада у ред изразито неразвијених, међутим на рад општинских органа и лична примања запослених се годишње потроши и до милион марака. Плате начелника су често веће од двије па чак и 3 хиљаде марака, а одборничке накнаде се крећу од 100 па до 600 марака мјесечно.

У Републици Српској се у протеклим деценијама неколико пута отварало питање зашто ове минијатурне општине и даље постоје. Која је сврха и каква је економска рачуница њиховог опстанка? Тако су се од званичника некада чуле изјаве да треба редефинисати статус оваквих општина, помињало се и њихово укидање, међутим то се никада није догодило)

За економисте, ствар је јасна: смисао постојања општине не може бити чување радних мјеста за запослене у администрацији.

"Оно што прво и основно морамо рећи је који су аутономни приходи таквих општина. Ако нема прихода, треба распустити општину и припоијити је сусједној", сматра економиста Зоран Павловић.

Прије 15-ак година када се посљедњи пут озбиљније говорило о територијалној реорганизацији Републике Српске, урађена је и анализа која је показала да нема потребних услова за одрживи развој микро општина.

Међутим при сваком помену спајања општина, локално становништво и начелници су оштро негодовали, па промјене никада нису проведене. Тако Република Српска има нешто више од милион становника и преко 60 општина и градова.

(БН)