Нове технологије за изборе подијелиле политику и струку

Политика и струка подијељене су по питању да ли би плаћање 112 милиона марака за увођење нових технологија у изборни систем БиХ била оправдана инвестиција.

Подсјећања ради, Централна изборна комисија БиХ предложила је оквирни буџет за увођење скенера гласачких листића и биометријске идентификације гласача уз пратеће софтвере, складишта, обуке, софтвере и додатну опрему у висини од 112 милиона марака. Претходна студија из 2017. године, у чијој изради је учествовао и ЦИК, за увођење скенера за гласачке листиће у једној варијанти предвидјела је трошкове од око 25 милиона марака. Такође, нека поређења која смо урадили с другим земљама које су недавно увеле нове технологије показују да би трошкови могли износити двоструко мање.

Мирослав Којић, посланик СНСД-а у Представничком дому БиХ, истиче да је став његове странке о тој теми јасан - нове технологије не могу гарантовати да неће бити манипулација, а много коштају.

"Постоји опасност да неко ко контролише тај софтвер може да утиче на резултате. А пилот-пројекти који су провођени на локалним изборима су показали да није дошло до одступања од резултата у односи на раније када није било те опреме", каже Којић за "Независне новине".

С друге стране, Игор Црнадак, посланик ПДП-а у Народној скупштини РС, каже за "Независне новине" да не може оцијенити колико је предложени буџет ЦИК-а реалан или надуван, али да чак ни 112 милиона не би било пуно у односу на оно што грађани добијају.

"Па погледајте, само кумова зграда покрива тај износ, а постоји и други начин како се може доћи до тог новца. Скенери су приоритет број један. А што се тиче биометријске идентификације и видео-надзора на бирачким мјестима који се такође спомињу, то не би требало бити толико скупо јер постоји база у ИДДЕЕА,  то је само ствар повезивања. А опрема кад се једном купи, остаје и за све наредне изборе", сматра Црнадак.

Вехид Шехић, бивши предсједник ЦИК-а, сматра да не постоји цијена коју треба платити да се заштити изборна воља грађана.

Што се тиче суме коју је изнио ЦИК, Шехић сматра да ће се до коначне цијене доћи када се направи анализа, и у Савјету министара и у надлежним министарствима и тијелима, али истиче да се увијек кроз преговоре с добављачима може постићи боља цијена.

"Та анализа треба да покаже да ли су неке ставке превише зарачунате, али једно мора бити јасно: Новац за нове технологије мора бити предвиђен у буџету. Наредне изборе морамо одржати с новим технологијама, а у свему треба да буду укључене и јавност и струка", каже Шехић за "Независне новине".

На сједници од 28. фебруара представници ЦИК-а су расправљали о увођењу нових технологија, а тада је истакнуто да би у процес обезбјеђивања новца и набавку опреме требало ући на вријеме, како се не би десило да се овај процес буде заустављен. Такође су закључили да, ако нових технологија не буде, то не смије бити одговорност ЦИК-а.

(Независне) Фото: ЦИК