Политичке тензије и сталне блокаде закочиле реформе

Кад се погледа шта је до сад урађено – закључак је да је БиХ скренула са европског пута у поље неизвјесности, политичких тензија и блокада.

Прошла је година дана од зеленог свјетла за отварање приступних преговора између БиХ и ЕУ. Представљено је осам група препорука као предуслов да то тога дође.

Кад се погледа шта је до сад урађено – закључак је да је БиХ скренула са европског пута у поље неизвјесности, политичких тензија и блокада.

Почело је идилично. Позиције подијељење, власт у рукама, пуна уста обећања о раду на пројектима за бољи живот.

Испуњаване су одређене обавезе на европском путу, упаљено зелено свјетло, додуше условно, за отварање преговора са ЕУ и онда мало, помало – преокрет.

БиХ у ћорсокаку, европски пут у магли, политичке тензије по многим оцјенама најопасније од Дејтонског мировног споразума.

Пресуда предсједнику РС Милораду Додику, покренула је низ акција и реакција, које су резултирале да је врх РС на потјерници, да европске земље једна по једна уводе санкције руководству Српске.

Када се погледа уназад, и без ових тензија, на евопском путу није суштински много урађено.

„Оно што је суштинско изостаје, изборна реформа, нови закон о јавним набавкама, реформа правосуђа и кључне реформе које би омогућиле борбу против криминала и корупције у земљи која је друга најгора земља у Европи кад је у питању стање корупције“, каже Срђан Траљић из Транспаренси Интернешнела БиХ.

Усвајани су одређени закони, али они су били гори од постојећих, каже Траљић и наводи примјер закона о јавним набавкама, који како тврди, отвара додатни простор за корупцију.

„Има једна одредба која каже да се сви постојећи уговори могу анексирати са додатних 30 одсто због инфлације која је тада била у цијелом свијету. Та одредба је остала и колико видимо доста се злоупотребљава од уговорних органа у овој области“, истиче Траљић.

Кључно питање је и да ли бх. елите желе напредак на европском путу, јер улазак у ЕУ значи и правила и одговорност.

„То су једне ригидне, ретроградне политичке структуре и због тога не желе да сијеку грану на којој сједе. Њима су пуна уста Европе или већини њих, али направе један корак ка Европи, три назад, тако да њима постојеће стање савршено одговара“, каже Зијад Бећировић из Института ИФИМЕС, Словенија.

Док њима такво стање одговара, највећи губитници су грађани, који су таоци власти.

„Штета је вишеструка, финансијска, егзистенцијална, правна. Нема потребе да објашњавамо људима услове у којима живе. Свако види свој новчаник, види све комуналне аспекте овог друштва и види шта је то што се кочи“, каже комуниколог Младен Бубоњић.

„С оловком у руци на изборима одлучујете о својој судбини. То није никаква фраза, ако неко не ради у вашем интересу, ви изаберете оног ко ће радити у вашем интересу“, каже Бећировић.

До тог циља потребно је створити услове за праведне и транспарентне изборе, гдје ће резултати гласања одражавати стварну вољу грађана.

(БН) Фото: БН