БиХ опет пала на индексу слободе медија

Према свјетском индексу слободе медија који сваке године објављују Репортери без граница, Босна и Херцеговина поново је назадовала и са 81. пала на 86. мјесто међу 180 рангираних држава.

Према овом индексу, БиХ је 2023. године заузимала 81. мјесто, а само годину раније била је на 67. мјесту, на које је пала са 56. мјеста гдје се налазила 2021. године.

Извјештај Репортери објављују сваке године поводом 3. маја, Дана слободе медија, а за БиХ су ове године навели да је медијски пејзаж у БиХ фрагментисан и да га попуњава око 40 телевизијских канала, 150 радио станица, неколико дневних новина и новинских агенција, готово 200 часописа и око 600 информативних портала.

“Парадоксално, овако велики број медија не подразумијева и прави плурализам информација и мишљења. Неколико ТВ канала нуди квалитетно извјештавање, док су интернет портали главни извор истраживачког новинарства. Слобода медија и квалитет новинарства у великој мјери варирају широм земље. Новинарство у јавном интересу у Републици Српској, административној јединици са српском већином, суочено је с изазовима због поновног кривичног гоњења за клевету и растућег утицаја руске пропаганде“, наводе Репортери без градница.

Иако је опште политичко окружење неповољно за слободу медија, постоје значајне разлике у приступу новинарству широм земље и то због различитих политичких структура њених ентитета.

Окружење за медије је повољније у Сарајеву и у Федерацији БиХ, него у Републици Српској, гдје су власти преузеле политичку контролу над јавним емитером РТРС и довеле државни канал БХРТ на ивицу финансијског колапса.

У извјештају се наводи да је правни оквир за медије углавном усклађен с међународним стандардима, а да модернизација јавне медијске политике стагнира посљедњих година.

“Република Српска је поново криминализовала клевету, што може подстаћи додатну аутоцензуру. Приступ информацијама је начелно отворен за све новинаре, али недавна реформа кривичног закона укључује обавезу прибављања претходног пристанка за објаву било којих личних података“, наводи извјештај.

Ни економско окружење није повољно за медије и новинаре због малог тржишта и недостатка одрживог финансирања. Медији у БиХ пате због подјела по етничким линијама и конкуренције медија из сусједних земаља које говоре истим језиком.

“Због тешке економске ситуације и зависности од политичких и економских центара моћи, велики број медија избјегава критичко новинарство”, наводи се у овом извјештају.

Друштво је прожето многим подјелама и и даље је растрзано између оних који промовишу помирење и сарадњу и оних који подстичу сукобе и подјеле, поручили су РБГ. Питања етничког и вјерског идентитета често потискују теме личних слобода, укључујући слободу медија. Као и у друштву у цјелини, и у медијима је ситуација тежа за жене.

“Новинари су често мете вербалних пријетњи и напада, а понекад и физичких напада. Већина новинара не осјећа се довољно заштићено док обавља свој посао и нема повјерења у полицију ни правосуђе. Различите иницијативе су покренуте како би се побољшала сигурност новинара, укључујући законске мјере и истраге које води тужилаштво“, навели су у годишњем извјештају.

Према овом индексу, БиХ је остала у друштву држава попут Тајланда, Нигера, Замбије и Парагваја које само за нијансу боље котирају, а иза су Аргентина, Малазија и Грчка.

Србија је незнатно напредовала на листи и са 98. мјеста напредовала на 96.

Као и до сада, највиши квалитет у области медијских слобода имају Норвешка, Естонија, Низоземска, Шведска и Финска. Словенија заузима 33. мјесто, Црна Гора 37, док је Сјеверна Македонија на 42. мјесту.

(Цапитал) Фото: БУКА