Крајње је вријеме да одеш и да нас ослободиш терора

Милораде. Гледајући како свакодневно покушаваш да жртвујеш све нас што је остало и претекло зарад свог опстанка на власти и продужетка агоније, сјетих се како си некада писао писмо Слободану Милошевићу, давног 20-ог септембра 2000. године, када си му поручио „Ако у теби има снаге, осјећаја части, кајања или стида изабери покајање, затражи опроштај од свог народа и иди. Има ко да води Србију тамо гдје би већ била да није било тебе. Вријеме је да одеш Слободане. Твој народ те више не жели. Ту ти сила не помаже. Учини бар једну услугу Србима – пусти их да слободно кажу да хоће растанак с тобом. Твој интерес и српски интерес овђе се разилазе. Ти иди лијево, а Срби нека иду право.

Заборавио си како си тада, када си био Дашак свјежине запада и Медлин Олбрајт на Балкану, критиковао Слобу што је народ опљачкао, Србију опустошио и везао за Азију, сукобио са цијелим свијетом, а ти си га давно превазишао, па те подсјећам какве си некад, пред његов пад, по инструкцијама из америчке амбасадор слао поруке предсједнику СР Југославије, који ти је био ментор и претходно те поставио за премијера..

„Богату земљу, поносне људе си опустошио, везао за Азију, натјерао свој народ да у рату против цијелог свијета гине за спас човјечанства од новог свјетског поретка. Вријеме је да подвучеш црту испод своје владавине. Ако у теби има снаге, осјећаја части, кајања или стида изабери покајање, затражи опроштај од свог народа и иди. Има ко да води Србију тамо гдје би већ била да није било тебе. Вријеме је да одеш Слободане".

Давно је и теби било вријеме да одеш, јер је Слобо за тебе био Мајка Тереза, а ово ти је сада последњи тренутак и шанса да се макнеш са мрвицом достојанства а ти добро знаш зашто. Протеклих деценија си нас раселио, раскућио, понизио, обрукао, системски разорио друштво, од образовања, свих институција до привреде и економије, задужио и довео нас на просјачки штап, да идемо са капом по свијету ко просјаци и тражимо милостињу, од Саудијске Арабије до Лондона и Беча..

На дневном нивоу губимо десетине милиона, захваљујући твојим кадровима и стручњацима, лоповима и незналицама које си поставио на кључне позиције да нас пустоше намјештеним споровима, тендерима и пословима, невиђеном пљачком и корупцијом.

Твоја, као ни моја или било чија глава, није вриједна прољевања крви. Немој да нас све жртвујеш и вучеш са собом у амбис и провалију, коју си нам ископао као раку, држиш као таоце већ скупи мало храбрости, ако је имаш још нечег људског у себи, повуци се, играј са унучићима, и тако нам дај шансу да се некако извучемо и опоравимо.

Срби су достојанствен, вриједан, храбар, поштен народ, престани да нам газиш људско достојанство и понижаваш. Ако је остало шта људскости у теби мичи се одмах после Светог Ђорђа, одлази, ако не због народа и Републике Српске онда због себе и своје породице, биће лакше свима, и теби и нама. Уморио си се од силних хеликоптера, лимузина, пратње, путовања, непроспаваних ноћи, мигрена, терора, излива бијеса, страха,  крајње ти је вријеме да се више  мичеш, да се одмориш и  да нас ослободиш…

Ако не вјерујеш мени, ако си заборавио шта си некад говорио и писао Слобу Милошевићу, подсјетићу те шта је о теби и сличним тирјанима говорио наш велики Меша Селимовић, послушај бар њега, ако нећеш мене, ослободи нас терора и пошасти, народ би рекао „Путуј игумане не жали манастира..“

Меша Селимовић: О власти, из романа Тврђава великог босанскохерцеговачког писца

Постоје три велике страсти, алкохол, коцка и власт. Од прве двије се некако може излијечити, од треће никако. Власт је и најтежи порок. Због ње се убија, због ње се гине, због ње губи људски лик. Неодољива је као чаробни камен, јер прибавља моћ. Она је дух из Аладинове лампе, који служи свакој будали која га држи. Одвојени, не представљају ништа; заједно, коб су овог свијета. Поштене и мудре власти нема, јер је жеља за моћи безгранична.

Човјека на власти подстичу кукавице, бодре ласкавци, подржавају лупежи, и његова представа о себи увијек је љепша него истина. Све људе сматра глупим, јер крију пред њим своје право мишљење, а себи присваја право да све зна, и људи прихватају. Нико на власти није паметан, јер и паметни убрзо изгубе разбор, и нико трпељив, јер мрзе промене. Одмах стварају вјечне законе, вјечна начела, вјечно устројство, и вежући власт уз бога, учвршћују своју моћ.

(Небојша Вукановић)