Милораде, зашто обмањујеш свијет?

Готово славодобитно, а у суштини јадно и тужно за огроман број људи који познају и трпе муку и невољу живљења у Републици Српској под режимом Милорада Додика, изјави Ненад Стевандић 21. маја 2025. године како је опозиција у Републици Српској наводно понизила себе зато што није присуствовала говору Милорада Додика одржаном истог дана у Народној скупштини, додавши како је то Додиково обраћање “за пола сата обишло све свјетске медије”.

Пише: Др Милан Благојевић

Само не рече Стевандић, што је и очекивано од њега као једног од главних Додикових играча у власти, колико тешко је Додик у том обраћању обмануо цијели свијет.

Наиме, изрече Додик том приликом да је Република Српска поштовала Дејтонски споразум, рекавши: 

“Поштовали смо договор и наш потпис. Придржавали смо га се и сматрали да је он једина основа за наш боравак у БиХ. Чак и кад смо се оштро противили, чак и када смо били нападани, поштовали смо договор који смо потписали, јер смо сматрали да смо обавезни том потпису“.

Ово је обмана, не од Републике Српске, већ од стране Милорада Додика, у шта сам имао прилику да се лично и непосредно увјерим у два наврата, због чега могу рећи да је ова Додикова тврдња лишена основа и да он њоме обмањује цијели свијет.

Цитираном тврдњом Додик у ствари хоће да каже како се он увијек придржавао Дејтонског споразума, али тај његов покушај обмањивања цијелог свијета разобличује оно чему сам био непосредни свједок. 

Први случај збио се 26. јуна 2023. године, када је Додик показао колико не држи до Дејтонског споразума. У то вријеме био сам правни савјетник Жељке Цвијановић, српског члана Предсједништва БиХ, па сам због тога присуствовао састанку у згради Владе Републике Српске, на којем је Додик наредбодавно тражио да наредног дана Народна скупштина Републике Српске донесе закон о забрани примјене одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске.

Тој његовој наредби нико од присутних (Жељка Цвијановић, Радован Вишковић, Ненад Стевандић, Милош Букејловић, Милан Тегелтија и други) није смио ниједну ријеч да противрјечи. Само су климали главом у знак одобравања свему што је Додик поводом тог закона рекао. 

Не могавши све то гледати, јавио сам се за ријеч и рекао да је тај закон супротан Уставу Босне и Херцеговине, као што и јесте и то зна сваки образован и поштен правник. Због тога сам савјетовао да се не доноси тај закон, али тај мој савјет није прихваћен, већ је умјесто тога подржана Додикова наредба. И онда је одмах наредног дана усвојен наведени закон у Народној скупштини, чиме је отворена Пандорина кутија свих проблема у којима од тада живимо све до данас.

Но, поред те чињенице, овај примјер необориво доказује и то колико Миорад Додик у свом говору 21. маја 2025. године обмањује цијели свијет, говорећи неистину како се и он наводно увијек придржавао Дејтонског споразума, јер оно што је наредио 26. јуна 2023. године Народној скупштини доказује сасвим супротно од његових тврдњи, тј. доказује да се он не придржава Дејтонског споразума, будући да баш тај споразум (у Анексу 4 који је Устав БиХ) забрањује доношење закона о забрани примјене одлука Уставног суда БиХ у Републици Српској.

Дакле, ова стварност демантује Милорада Додика, доказујући наведеним, али и другим примјерима, како се Додик свега, па и Дејтонског споразума, држи само онда и онолико колико то одговара њему лично, и уском кругу људи којима је окружен.

Због таквог свог карактера Додик је аутократа, који не поштује ни Устав Републике Српске, јер тај устав забрањује предсједнику Републике да се претвара у наредбодавца Народној скупштини, као што према том уставу предсједник Републике нема ни право да управља Владом Републике, да буде њен стварни премијер и министар сваког од министарстава.

Нажалост, Додик је у стварности све то, дакле, не само предсједник Републике, већ и Народна скупштина и Влада, а посланици и министри (из Додикове коалиције) су само пуки инструменти у његовим рукама, који беспоговорно извршавају Додикову вољу. 

Због таквог карактера овог режима, који оним што ради наноси штету Републици Српској, не треба да чуди што је по Додиковој наредби Народна скупштина (Додикова скупштинска коалиција) 21. маја ове године усвојила и закон о укидању буџетског финансирања политичких партија у Републици Српкој. Тај закон је само потврда свега претходно реченог, али је и школски примјер злоупотребе законодавне власти, чиме се бескрупулозно крши уставни принцип владавине права на којем се темељи уставно уређење Републике Српске, како је прописано чланом 5. Устава Републике Српске.

Но, томе у прилог говори и још један догађај којем сам такође непосредно свједочио. Наиме, негдје у јулу 2023. године имали смо састанак једне радне групе у згради Владе Републике Српске. На том састанку тема је била израда нацрта закона о непримјењивању пресуда и свих других одлука Суда БиХ, што се односило и на одлуке Тужилаштва БиХ.

Указивао сам тада и покушавао да убиједим присутне колико је штетно по углед и слику о Републици Српској да се уопште о томе разговара, а камоли пише нацрт таквог закона. Покушавао сам и да присутне подсјетим на штетни и неуставни закон о забрани примјене одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске, који је само мало прије тога био усвојен, те да и овај нацрт закона у вези са Судом БиХ и Тужилаштвом БиХ иде у истом том неуставном правцу.

Нажалост, ништа није вриједило, јер је за то са највишег нивоа (зна се од кога) већ било издато наређење да мора тако и никако другачије. Због тога сам тражио да се у записник са тог састанка барем унесе ово моје неслажуће мишљење. Не знам да ли тај записник и данас постоји, неће ме изненадити и ако га нема, јер су и те радне групе, а тиме и њихови записници, само обмана и импровизација режима, којем служе да може рећи како је ето радна група, а не режим, наводни творац неког закона.

На тај начин смо, дакле, добили крајем фебруара 2025. године, када је то затребало Додику, и неуставни закон о забрани рада СИПА-е, Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и ВСТС-а БиХ на територији Републике Српске, тако да и он говори о неискрености и неистини Милорада Додика који обмањује цијели свијет говорећи како се и он наводно увијек придржавао Дејтонског споразума.

Стварност је сасвим другачија од тога па зато не могу, а да не кажем како свијет Додику не треба вјеровати ни када му дарове нуди и доноси.

Аутор: Др Милан Благојевић