Додик "дијели" ријетке минерале за своју слободу

Република Српска је спремна да истражи партнерство у области стратешких минерала са Мађарском и САД.

Поручио је ово, у свом маратонском обраћању у НСРС, предсједник Републике Српске Милорад Додик и тако, између осталог, демонстрирао колико је, заправо, танка нит између “не дамо” и “изволите”.

Додик је, наиме, прије двије године, коментаришући амерички извиђачки авион који је надлијетао регион, рекао како овдје нема ништа што би за њих било интересантно, осим, можда, природних богатстава, која су “пикирали”, али да, управо то, не могу добити.

Шта се, у међувремену, промијенило?

Додикову понуда, која, подсјетимо, гласи овако: “Дајте нам слободу, потврдите наш већ постојећи суверенитет, гарантујте дејтонски уговор, нашу политичку самосталност и независност – и ми смо партнери“, шеф Клуба посланика Листе за правду и ред Небојша Вукановић види као јавни позив на предају и понижење народа.

Додик је, каже Вукановић, спреман дати литијум и друге ријетке минерале странцима, само да остане на власти.

– Он је послао јасну поруку међународној заједници: “Спасите ме, ја ћу радити све, поново ћу бити добар, слушаћу, само ме оставите на власти” – рекао је Вукановић.

Посљедице

Новинар Дејан Ракита за Српскаинфо каже не може са сигурношћу рећи шта се крије иза Додикове понуде, али да га забрињава што она долази у тренутку када је позиција политичког врха у Републици Српској, јако лоша.

-Управо је за то доказ ова јавна понуда, ма шта власт говорила у јавности. Такође, нејасно је како се минерали могу нудити као на пијаци, зашто о томе прича функционер под чијом ингеренцијом нису ни управљање рудама, а ни концесијама, али то је већ нека друга прича.

У суштини, ова јавна понуда ми дјелује доста неповезано и исхитрено, без икакве озбиљне анализе и приступа тако комплексној теми.

Није у реду, ако је то разлог, да предмет политичке трговине буду Лопаре, Озрен, Језеро и остала мјеста гдје имамо богата геолошка налазишта, а има их поприлично – каже Ракита.

Руде, додаје, и јесу ту да се искористе, али само уколико њихова експлоатација не угрожава локално становништво и природу. Важно је, каже, да и сама држава има корист од тога.

– Користи, уз овакво управљање концесијама, какво имамо у Српско, уз занемариву рудну ренту, држава неће имати, а како ће проћи становништво, имамо прилику да видимо на примјеру становника Букове Косе, Бистрице, Медне… Не мислим да је тако могуће “трговати” рудним богатствима, барем не великим налазиштима попут оног на Мајевици, и мислим да до тога, ипак, неће доћи.

То су дугорочни пројекти у које је потребно уложити јако много новца, све то траје годинама, а потенцијалним инвеститорима се ситуација у БиХ, која траје, сигурно не допада.

Ако, ипак, дође до неке масовне експлоатације руда, као дио неког већег политичког “дила”, мислим да је савршено јасно какве ће бити посљедице. Надам се да су тих посљедица свјесни и политички прваци у Српској и БиХ – закључио је Ракита за Српскаинфо.

Да ли су рудна богатства, на којима, како Додик тврди, Српска лежи, умјесто економског ресурса, постала средство политичке трговине?

Додик је, да не заборавимо, већ дао и процјену вриједности. И то у доларима. Каже, 100 милијарди. Вјероватно и више.

Али, ко ће то да плати?

Можда грађани Лопара, Бијељине, Угљевика, Мајевице, који су свој став о овом питању, у више наврата, изражавали!?

(Српскаинфо) Фото: БН