Суша немилосрдна: Високе температуре прже семберске њиве

Високе темпертуре последњих дана прже семберске њиве. Угрожене су све биљке, највише кукуруз. Хоће ли та житарице којом је засијан највећи број парцела успјети да преживи док жељно очекује капи кише и да ли ће се, због све екстремнијих временских прилика, пољопривредници одлучити да своје њиве засију неким другим културама?

Пољопривреда у Српској је поново на кољенима. Сунце пржи, кише нема ни на видику више од мјесец дана, а како ствари стоје, неће је, бар оне озбиљније, ускоро ни бити. Пате сви, али највише биљке: поврће, воће и житарице. Залијевање, кажу пољопривредни произвођаћ из Доњег Црњелова код Бијељине, Драго Томић.

“Док се наводњава, биљка се мало освјежи, али се земља брзо осуши, сув је ваздух. Биљке треба да опрашују цвјетове, а кад је ваздух сув, оплодња је смањена, малтене је нема. Због тога ће и приноси бити смањени”, објашњава Томић.

Биљке које се у Семберији гаје на отвореном тешко подносе високе температуре, каже Томић. Додаје да се лубенице и диње држе мало боље али оваква суша, која пријети да ће потрајати, није добра ни за њих.

“Могу да поднесу неке краће интервале суше и кад наступи нормалније вријеме, поново се регенеришу, доносе нормално плодове, али ово ако потраје неће бити добро. Оно може да успије је да се, евентуално, ради са неким орошивачима, да се постигне микроклима, али све то производи додатне трошкове”, наводи Томић.

Најугроженији су прољећни усјеви, кукуруз и соја. Раст кукуруза је већ успорен, а листови се уврћу због недостатка влаге, додаје Живко Марковић, пољопривредни произвођач из Љесковца код Бијељине.

“Прошле године кукуруз је у ово доба био у много бољем стању зато што је имао кишу, имао је много бољи склоп. Сад је кукуруз касније посијан, тако да нема склоп да задржи влагу. То је тако тамо гдје је структура земљишта таква да је земљиште тешко па брзо отпушта влагу”, каже Марковић.

Прикључак за наводњавање је сада бесплатан за оне који могу да приуште потребну опрему па они могу са заливају кукуруз. Али, Марковић истиче да се стари начин заливања пумпом и цијевима који троши гориво уопште не исплати.

“Прошле године смо наводњавали дио Љесковца, Патковачу, Голо Брдо, дио до Амајлија. Све што смо више заливали кукуруз, више га је хватала нека болест, црвенило. Све што је кукуруз био свјежији више га цикада ухватила, оболио је. Више смо имали од кукуруза који нисмо заливали од оног који јесмо.”

Због све екстемнијих температура, наглашава Марковић, пољопривредни произвођачи ће почети да одустају од сјетве кукуруза.

“Сијаће се уљана репица, јечам, озими усјеви, пшеница, сунцокрет можда. Ова година је пресудна да видимо како ће бити. Ја имам неких 10до 15 хектара под кукурузом. Да сам знао да ће бити оваква суша, не бих посијао ни хектара, камо ли више”, категоричан је Марковић.

Повртари ће такође у борби са скупом производњом остати препуштени сами себи. Кажу да разумију негодовање грађана због високих цијена али подсјећају да између њих као произвођача и крајњих потрошача постоје разни препродавци и накупци који своју немалу зараду уграђују у цијену њихових производа.

Овогодишња суша ће очигледно коштати све, а највише грађане.

(БН) Фото: БН