Правосуђе без одговора на питање - Ко је убио Давида?

Прошло је осам година, током којих је породица убијеног Давида Драгичевића, заједно са људима који их подржавају, тражила, и још тражи, пуну истину смрти свога сина и казну за оне који су организовали и извршили убиство. Давидове убице, као и налогодавци злочина још су на слободи.

Давид Драгичевић, 21-годишњи студент електротехнике у Бањалуци, кренуо је прије осам година у вечерњи излазак, не вративши се потом у свој дом. Слиједили су дани неизвјесности и потраге о његовој судбини. Нажалост, 24. марта 2018. године Давидово беживотно тијело пронађено је на ушћу Црквене у Врбас у близини тврђаве Кастел. 

Прошло је осам година, током којих је Давидова породица, заједно са људима који их подржавају, тражила, и још  тражи, пуну истину смрти свога сина и казну за оне који су организовали и извршили убиство. Давидове убице, као и налогодавци злочина још су на слободи.

У јуну 2018. године Окружно тужилаштво Бањалука покренуло је истрагу против НН лица за убиство Давида Драгичевића, али у три године рада на случају Давидовог убиства истрага се није помјерала са мртве тачке. Окружно јавно тужилаштво Бањалука за то вријеме подигло је само оптужнице против криминалистичких техничара Микице Маријанца и Зорана Бошњака, који су се теретили да су 25. марта 2018. године намјерно бацили Давидов доњи веш и тако уништили могући доказ о убиству младића.

Током 2018. године одржано је неколико великих скупова „Правда за Давида“.

Полиција и тужилаштво су, по налогу из врха режима, чинили све да не покрену и спроведу темељну истрагу која би довела до хапшења и процесуирања оних који учествовали у Давидовом убиству и заташкавању случаја. С друге стране, власт је путем себи оданих медија сатанизовала групу “Правда за Давида”, чијим члановима су лијепили етикете „издајника“, “страних плаћеника”, „сорошеваца“, „терориста“, “рушилаца уставног поретка”…, таргетирајући их и прецизно им стављајући мете на чело.

Брутални напад полиције на учеснике протеста 25. децембра 2018. године на Тргу Крајине био је почетак краја масовног окупљања грађана и групе “Правда за Давида”. Притисци полиције постајали су све већи, активисти групе су свакодневно праћени, легитимисани и пријављивани за разноразне измишљене прекршаје. Окупљања “Правде за Давида” постајала су све малобројнија, да би се на крају угасила.

Судија Основног суда у Бањалуци Радмила Медаковић је 27. јануара 2022. године донијела пресуду према којој Марјанац и Бошњак нису криви, наводећи да Тужилаштво „није успјело да докаже намјеру оптужених да униште доказе“.

Раније је одбачена и пријава против патолога Жељка Карана, због лажног токсиколошког налаза, односно његових тврдњи да су у крви и урину убијеног Давида Драгичевића нађени ЛСД, марихуана и алкохол. Прави токсиколошки налази, који су урађени касније, показали су да је то лаж.

Тужилаштво Босне и Херцеговине одлучило је 14. априла 2021.  да од Окружног јавног тужилаштва Бањалука преузме предмет убиства Давида Драгичевића.

„После разматрања достављених списа из Окружног јавног тужилаштва Бањалука и Јавног тужилаштва Републике Српске, Тужилаштво БиХ је донело одлуку о преузимању предмета“, саопштено је тада из Тужилаштва БиХ.

Смрт Давида Драгичевића остала је неразјашњена, а на питање - „Ко је убио Давида?" до данас нема институционалног одговора.

(<спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Журнал)