По зеленашкој камати Српска задужена како би крпила празан буџет у изборној години

Не престају реакције опозиције, али и економских стручњака на задужење Владе Републике Српске на Лондонској берзи за рекордних 500 милиона евра, по зеленашкој камати од 6,25%. Кажу да је постало јасно да власт Републику Српску гура у још веће дужничко ропство и да овај новац неће бити усмјерен у развој него се крпи празан буџет у изборној години, што је наставак праксе власти предвођене СНСД-ом.

Рекордно кредитно задужење од скоро милијарду конвертибилних марака, међутим из Владе без конкретних информација гдје ће новац бити потрошен. Премијер Саво Минић каже да ће о томе бити говора сљедеће седмице, али да је ово задужење знак да се буџетске обвезе редовно измирују.

"Показали смо и јучерашњим изласком на међународну берзу о чему ће министрица финансија већ у понедјељак или уторак детаљно обавијестити јавност из чега ће јасно и недвосмислено произаћи да ви можете кад је у питању политика бити мало себични и лични али када је у питању новац поготово на међународном тржишту никоме не би пало на памет да волио или не волио РС уколико параметри редовно измирење обавеза и дуга сигурно да не би могли урадити да није било тога", поручио је Минић.

За опозицију је све јасно. У питању је добро позната политика СНСД-а: задужи како би вратио старе дугове, каже предсједник СДС-а Бранко Блануша, док се стотине милиона народног новца пребацују у џепове тајкуна, а грађани Републике Српске су најсиромашнији у Европи.

"Задуживање, са све већим каматама, да би се вратили стари дугови сигуран је пут у дужничко ропство, а не успјех нити доказ финансијске стабилности. Република Српска ове године мора вратити 1,6 милијарди КМ приспјелих обавеза, од чега 600 милиона КМ на наплату долази у априлу. Политика Владе Републике Српске је – задужи се да би вратио старе дугове. Свако ново задужење за собом носи сљедеће, још неповољније, и нашој дјеци ће остати само дугови", саопштио је Блануша.

Када се направи пресјек економије у Републици Српској и, како наводи економиста и предсједник Народног фронта Јелена Тривић, мршаве стопе раста бруто домаћег производа које се реално креће до 2,5%, јасно је да овај скупо прибављени новац неће отићи у развој.

"Учешће пословних инвестиција у БДП-у је на мршавих 15,9 одсто, а без 20% не можете да говорите о неком снажнијем привредном расту генераисаним инвестицијама. Овај раст који имамо генерисан је потрошњом и инерцијом рата цијена. 01.13)(01.22 Клекли су пред иностране инвеститоре и рекли дајте кредит под било којим условима и то најбоље показује ова каматна стопа од 6,25%", каже Тривићева.

Буџет је празан, ранији дугови доспијевају на наплату, а година је изборна, каже економиста Игор Гавран.

"Уколико се задужујете како то чине ентитети у БиХ за попуњавање буџетских рупа, за популистичке мјере и куповину гласова у изборној години и за враћање ранијих једнако брзоплето емитованих обвезница онда је јасно да је ријеч о нечему негативном и што дугорочно урушава економску стабилност и потенцијал за раст и развој", каже Гавран.

Када је у питању веома висока камата од 6,25%, екомиста Зоран Павловић каже да то показује како изјаве званичника о наводном угледу Републике Српске у међународним финансијским круговима, једноставно нису тачне.

"И инвеститори процјењују од кога купују обвезнице тј коме дају свој новац тако да ово само показује да се најбоље не котирамо јер ако хоћете да прикупите тај новац увијек има зона ризика која је већа у РС него у Федерацији па је и цијена већа од тога", каже Павловић.

Павловић упозорава да док се Република Српска задужује кроз еврообвезнице са каматом од чак 6,25%, Федерација БиХ има камату од 5,5 процената, а Хрватска стопу од само 3,25%. Тако ће за кредит у износу од скоро милијарде конвертибилних марака за 5 година новцем грађана Републике Српске бити плаћена камата од чак 300 милиона марака.

(БН) Фото: БН