Забрана извоза пилећег меса, извоз јаја биљежи раст

Због појаве птичјег грипа на фарми пилића у Петрову, Босна и Херцеговина добила је забрану на извоз пилећег меса у Европску унију, због чега фармери, али и држава, трпе велику штету. Са друге стране произвођачи кокошијих јаја, углавном сами, успјешно крче пут ка западном тржишту.

Због птичијег грипа, који је регистрован почетком марта на великој кокошијој фарми у Петрову, БиХ је уведена мјера забране извоза пилетине у трајању од мјесец дана, која би према очекивањима перадара, требало да буде суспендована 6. априла. У међувремену забиљежене су велике штете.

“Ми оперишемо податком само о директној штети, која је наступила у овом комплексу фарми и она износи између 2 и 3 милиона конвертибилних марака, а индиректне штете се тек сабирају, јер су индиректно погођене неке друге фарме и неке друге фирме, првенствено из зараженог, а дијелом и из угроженог подручја, које обухвата један дио Републике Српске и један дио ФБиХ”, рекао је Предраг Миличић, предсједник Заједнице живинара Републике Српске.

И док се произвођачи пилећег меса припремају за нови извозни старт, произвођачи јаја у последње вријеме биљеже константан раст извоза на европско тржиште.

“То само говори о потентности ове гране и произвођача из ове земље, да могу да произведу знатно више него што овом тржишту објективно треба. Ми као водећи произвођач и извозник за тржиште Европске уније, добили смо још једну фирму из Републике Српске, која је такође извозник, што је аутоматски подигло проценат извоза за Европску унију, каже Миличић.

“Та јаја у Европи су нама интересантна и што се тиче цјене, јер су у сваком моменту скупља од јаја “А” класе у БиХ, односно земљама ЦЕФТА-е. Јако смо осјећали прву и другу седмицу поста и смањену потрошњу хране током љетних мјесеци, што је знало да нас угрози да смо сваке године, преко љета, махом радили са губитком, не би ли одржали производњу. Ово нам омогућава да радимо несметано”, каже  Јован Ракић, замјеник директора компаније “Ракић комерц” из Батковића.

Перадари кажу да подстицаји ресорног министарства постоје, али да има још много простора, како би се производња проширила и унаприједила.

“Прави се категоризација осамнаестонедјељних кока носиља, у том периоду добијамо одређени подстицај по коки, али послије тог узраста немамо никакав даљи подстицај, тако да је то простор за подршку, јер у том периоду такође имамо трошкове. Ја увијек апелујем да је најбоље подстакнути продато јаје званичном трговинском ланцу, како би се и сива економија смањла”, рекао је Ракић.

У БиХ постоји неколико фирми које испуњавају услове и за извоз јаја “А” класе у Европску унију, али се чека на добојање неопходних дозвола. Тај процес је прилично одмакао, кажу у институцијама БиХ, па се перадари надају скором ширењу производње и остварењу додатних прихода.

(БН) Фото: БН