Власт Српске дијели милостињу: 35 општина на ивици опстанка

• 750.000 марака је цифра која се користи за опстанак пола Републике Српске, док се стотине милиона марака троше на сумњиве пројекте.

• Чак 35 општина преживљава захваљујући милостињи, а начелници сматрају да је то голо преживљавање.

• Новац који долази није довољан за развој, нити може отворити нова радна мјеста, тврди економиста Миленко Станић.

• Потребна је промјена политике која се темељи на развоју умјесто на дијељењу милостиње, наглашава начелник Шамца.

• Аналитичари упозоравају на опасност демографске кризе и напуштање неразвијених општина уколико се не уведу хитне промјене.

750.000 марака за опстанак пола Републике Српске, наспрам стотина милиона марака за сумњиве тендере и објекте. То је математика којом се води актуелна власт.

Република Српска 31.03.2026 | 19:40

Власт Српске дијели милостињу: 35 општина на ивици опстанка

Чак 35 општина у Српској данас живи од милостиње, а начелници упозоравају да је ријеч о голом преживљавању, а не развоју.

750.000 марака. То је цијена којом се купује социјални мир у чак 35 неразвијених општина.

Док се предсједник Владе Саво Минић хвали улагањима, реалност каже другачије: пола Српске је неразвијено. Ово није визија развоја. Ово је новац за голо преживљавање. И то новац – који им се одавно дугује, јасан је начелник Шамца Ђорђе Милићевић.

"Не ради се ни о каквим додатним финансијским средствима за неразвијене и изразито неразвијене општине у Републици Српској. Ријеч је о 750.000 конвертибилних марака који су током прошле године предвиђени у буџету Републике Српске. Од те четири транше које су предвиђене за прошлу годину, двије нису уопште исплаћене", истиче Милићевић.

Када тај новац коначно стигне на рачуне општина, од њега се не може изградити ни метар асфалта, нити отворити иједно радно мјесто, оцјењује економиста Миленко Станић.

"Политику дијељења милостиње изразито неразвијеним општинама треба промијенити одговорном развојном регионалном економском политиком. Ту политику имају све развијене и одговорне земље у свијету, код нас се о томе не расправља нити смо имали до сада ниједан документ у том погледу", каже Станић.

Влада не даје додатни новац – Влада дугује. Само од "Вода Српске" општине потражују новац за пуних седам мјесеци, упозорава Милићевић, који наглашава да је рецепт за излазак из ове агоније јасан:

"Неопходно је имати развојну политику према локалним заједницама, ићи у хитне измјене Закона о порезу на добит како би један дио тог пореза остао у локалним самоуправама, те измијенити Закон о локалној самоуправи. Треба увести транспарентан јавни позив за инфраструктурна средства, а не да се она дијеле оним заједницама које су блиске актуелној власти. Локалне заједнице морају да се такмиче квалитетом пројеката, а не блискошћу власти", поручује начелник Шамца.

Власт затвара очи док се општине гасе. Од Вишеграда до Требиња нема ни посла, ни новца, па ни народа, упозорава политички аналитичар из Рудог Миленко Дачевић.

„Људи селе, имамо огроман демографски проблем од Требиња до Зворника, са Источним Сарајевом. Не знам да ли данас имамо 200.000 становника на великом потезу, то је пола ентитета у физичко-географском смислу“, истиче Дачевић.

Делегат у Дому народа ПС БиХ Ненад Вуковић (ПДП) додаје да су потребни конкретни пројекти и више издвајања, нарочито за саобраћајну инфраструктуру, наглашавајући да "не желимо да дијелимо Републику Српску на исток и запад".

Ипак, завршна рачуница је неумољива. 750.000 КМ. Толико, према оцјени наших саговорника, у очима власти вриједи опстанак пола Републике Српске. Када се та милостиња упореди са стотинама милиона за Вијадукт (110 милиона КМ), Сердарова (240 милиона КМ), зграду УИО (100 милиона КМ) или Проинтер (преко 300 милиона КМ), јасно је да новца има – али само за одабране.

Са оваквом политиком, закључују саговорници, неразвијене општине врло брзо ће из статуса сиромашних прерасти у – потпуно напуштене, уколико се хитно не десе корјените промјене.