БиХ трећа земља у региону по количини монетарног злата

У овој години злато остаје један од главних стубова глобалног финансијског система. Централне банке широм свијета и даље га користе као сигурно уточиште у турбулентним геополитичким временима, заштиту од инфлације и геополитичких ризика, али и као инструмент монетарне стабилности. Највише резерви, 60 % држе САД и европске земље.

Према Свјетском вијећу за злато (Wорлд Голд Цоунцил), током посљедње три године централне банке су куповале злато рекордним темпом, а тренд се наставља и у овој години. За централне банке, резерве у злату су итекако важне, превасходно због сигурности, ликвидности и поврата, те њихове резерве према подацима Вијећа, чине око петину укупног злата које је ископано кроз историју.

Злато није пасивна резерва

Да оно није пасивна резерва, већ значајан финансијски инструмент, потврђује примјер Француске, која је кроз своје резерве остварила добит од око 15 милијарди долара, захваљујући високим цијенама злата, без промјене укупне количине (око 2.437 тона).

Практично, Француска је остварила добит не зато што је трговала златом, већ зато што је цијена злата порасла, па су њене постојеће резерве постале вредније.

Према најновијим подацима, Сједињене Америчке Државе и даље убједљиво предњаче са око 8.133 тоне злата у резервама.

Слиједе Њемачка (око 3.351 тона), Италија (2.452 тоне) и Француска (2.437 тона), док су међу водећима и Русија и Кина, обје са више од 2.200 тона.

Извјештаји показују како расте тренд куповине злата у азијским земљама, Кина у континуитету повећава златне залихе, а за њом и Индија и Турска. Док оне купују злато како би појачале своју финансијску стабилност, Русија златне резерве користи и као заштиту од међународних санкција, али и зато што јој је након инвазије на Украјину ограничен приступ глобалним финансијским токовима.

Селимовић: “У 2024., купили смо двије тоне злата”

Када је о БиХ ријеч, један дио девизних резерви Централне банке БиХ (ЦББиХ) јесте злато.

“Ми у овом тренутку имамо 3,5 тоне монетарног злата или 112.000 унци. Крајем 2024. године смо купили двије тоне злата. Ово је у историји Централне банке Босне и Херцеговине рекордно висок износ златних резерви и с обзиром на то какве су цијене у овом тренутку и на наша ограничења, које имамо нашим интерним документима, који се односе на стратешку алокацију девизних резерви, у овом тренутку не планирамо куповати нове количине злата”, казала је за Форбес БиХ гувернерка ЦББиХ Јасмина Селимовић додајући:

“ 3,5 тоне можда може звучити неком мало или пуно, али ако погледате регион, Србија је земља са највећом количином монетарног злата. Након Србије долази Словенија и ми смо након Словеније. Дакле, трећа земља у региону по количини монетарног злата".

(<спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Форбес)