БиХ на удару: Инфлација се “увози” заједно с производима

Од почетка рата између САД-а, Израела и Ирана, глобално тржиште суочило се с озбиљним поремећајима, што се директно прелило и на економију Босне и Херцеговине. Иако је домаћа инфлација резултат комбинације унутрашњих слабости и спољних фактора, најновији сукоби додатно су појачали притиске, посебно кроз раст цијена енергије и увозних производа.

Босна и Херцеговина као мала и отворена економија снажно зависи од увоза, посебно енергената попут нафте и гаса, због чега је изразито осјетљива на глобалне шокове. Босна и Херцеговина већ има структурни трговински дефицит и висок ниво зависности од иностраних тржишта, што додатно појачава ефекте глобалних криза.

Енергетски шок као главни окидач инфлације

Рат на Блиском истоку довео је до наглог раста цијена нафте и гаса. Већ почетком сукоба цијена нафте порасла је и до 25 посто у кратком року, док су цијене гаса у Европи у неким моментима скочиле и за 100 посто.

Овакав раст цијена енергената директно утиче на БиХ кроз поскупљење горива, транспорта и производње. Како показују анализе, раст цијена нафте аутоматски повећава трошкове готово свих роба и услуга, чиме се ствара ланчана инфлација која погађа крајње потрошаче.

Додатно, домаћи стручњаци упозоравају да су цијене горива у БиХ директно повезане с глобалним тржиштем, па сваки поремећај, попут овог рата, готово тренутно утиче на домаће цијене.

Глобална инфлација прелива се на локално тржиште

Међународне институције упозоравају да сукоб повећава инфлацију на глобалном нивоу. Организација за економску сарадњу и развој ОЕЦД процјењује да ће инфлација у највећим свјетским економијама бити виша него што се раније очекивало, управо због раста цијена енергената и неизвјесности на тржишту.

То има директан ефекат на БиХ, јер раст цијена у Европској унији, која је главни трговински партнер, аутоматски повећава цијене увозне робе. Другим ријечима, инфлација се “увози” заједно с производима.

Психолошки и тржишни ефекти

Поред реалних трошкова, значајну улогу играју и очекивања тржишта. Економисти упозоравају да дуготрајан сукоб може повећати инфлациона очекивања, смањити инвестиције и изазвати нестабилност на финансијским тржиштима.

То значи да компаније унапријед подижу цијене због страха од даљих поскупљења, док потрошачи убрзавају куповину, што додатно подстиче инфлацију.

Посебна рањивост Босне и Херцеговине

За разлику од великих економија, БиХ нема снажне механизме за амортизацију оваквих шокова. Ограничена индустријска производња, висока зависност од увоза и слаба контрола цијена чине инфлацију израженијом и дуготрајнијом.

Додатни проблем представља чињеница да раст цијена енергије утиче и на основне животне трошкове, укључујући храну и комуналије, што највише погађа становништво с нижим примањима.

Даљи развој инфлације у Босни и Херцеговини зависи првенствено од трајања сукоба и стабилизације енергетског тржишта. Ако цијене нафте наставе расти, постоји реална опасност од новог инфлаторног таласа, док би смиривање ситуације могло постепено ублажити притиске.

У сваком случају, тренутни тренд јасно показује да инфлација у БиХ више није само унутрашње питање, већ директна посљедица глобалних геополитичких кретања.

(Форбес) Фото: БН