Инфлација расте у ЕУ: Какве посљедице чекају БиХ

Компаније из Европске уније у наредних годину дана очекују знатно већи раст продајних цијена и улазних трошкова, што повећава забринутост за инфлацију у Европској централној банци (ЕЦБ).

Према најновијем истраживању САФЕ о приступу финансирању, компаније предвиђају раст продајних цијена од 3,5 одсто у наредних 12 мјесеци, у односу на 2,9 одсто у претходном циклусу.

Истовремено, очекивани раст улазних трошкова порастао је на 5,8 одсто, са ранијих 3,6 одсто.

Ово у ЕЦБ-у сматрају значајним.

Из ЕЦБ-а су напоменули да су компаније које су учествовале у анкети након 28. фебруара, када је започео сукоб са Ираном, исказивале знатно веће цјеновне и трошковне притиске, што сугерише директан утицај геополитичких дешавања на пословна очекивања.

"Инфлациона очекивања за једногодишњи период такође су порасла - на три одсто, са претходних 2,6 одсто, док су пројекције за три и пет година остале стабилне", навели су из Европске централне банке.

Истраживање, спроведено између 19. фебруара и 1. априла, долази непосредно прије нове одлуке ЕЦБ-а о каматним стопама, која се очекује у четвртак, 30. априла, и сматра се важним индикатором могућих посљедица сукоба на Блиском истоку.

Раст цијена енергената 

Раст цијена енергената већ сада подстиче инфлацију и негативно утиче на економско расположење у Европи, иако су средњорочни ефекти још неизвјесни.

Ипак, ЕЦБ је већ дала сигнале да би ове седмице могла задржати постојеће каматне стопе, али економисти и инвеститори све више очекују повећање у јуну.

Оно што су компаније из еврозоне још пријавиле јесте раст каматних стопа на кредите, те друге трошкове финансирања, уз стабилну тражњу за кредитима и благо смањену доступност.

Да ли ћемо високу инфлацију имати најмање наредних годину дана?

Оно што нас занима је то како ће нови сукоб у Ирану и поремећаји у ланцима снабдијевања нафтом у цијелом свијету утицати и на Босну и Херцеговину у дугорочном периоду, односно да ли ћемо високу инфлацију имати најмање наредних годину дана?

Знајући да су се у претходном периоду све негативне ствари из Европске уније прелиле и на БиХ, не можемо бити оптимисти.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, каже за "Независне новине" да је шок понуде изазван растом цијена сирове нафте усљед прекинутих транспортних рута изазвао инфлаторни удар у свим земљама ЕУ.

"Усљед посљедичног раста цијена као резултата прилагођавања на новонасталу ситуацију дошло је до притиска на раст зарада како би се ублажио еродирајући ефекат инфлације на куповну моћ. То је за собом водило расту трошкова рада и послодавце ставило пред избор да умањују сопствени профит или повећавају цијене", истиче Млинаревић.

Према његовим ријечима, већина у кратком року може привремено због цјеновне еластичности тражње спорије повећавати цијене, док у дугом року та стратегија није могућа.

"Из тог разлога, уколико се проблеми са ланцима снабдијевања наставе, логично је очекивати да дође до осјетнијег раста продајних цијена. У БиХ као резултат увезене инфлације и сличних трендова на тржишту рада треба очекивати исти сценарио", закључио је Млинаревић.

(Независне новине) Фото:  Пиxабаy