Три обичаја за Ђурђевдан која мијењају судбину

Ђурђевдан је један од најважнијих и највољенијих празника у српској традицији, а са њим су вековима повезани бројни обичаји и веровања која су се преносила са колена на колено.

Многи од њих и данас живе у народу, као спој пролећне радости, природе и древних веровања о заштити, здрављу и срећи. Ово су три обичаја која су наши стари посебно поштовали.

Плетење венаца од цвећа и украшавање домова

Уочи Ђурђевдана, обичај је био да се плету венчићи од ђурђевског цвећа, ђурђевка, млечике и другог пролећног биља. Ови венчићи су се качили на капије и улазна врата кућа као симбол заштите и благостања. Веровало се да ће дом који је окићен овим цвећем током целе године бити чуван од несреће и злих утицаја, све до следећег Ђурђевдана када се стари венац замењује новим.

Након плетења венаца, у многим крајевима се развијало коло, често у тишини вечери и под месечином. Тај тренутак се сматрао посебним, готово магијским преласком у празнични дан.

Ђурђевдански уранак и ритуали у природи

едан од најпознатијих обичаја јесте одлазак у природу на такозвани ђурђевдански уранак. Породице и млади окупљали су се рано ујутру, доносили храну и пиће и проводили дан у весељу које је често трајало до поднева.

У оквиру овог обичаја, постојали су и бројни ритуали са биљкама. Људи су се опасивали врбовим прућем како би били снажни и напредни као врба, китили су се здравцем да би били здрави, копривом како би „отерали“ болест и селеном да им душа буде чиста и мирисна.

Посебно место имало је и умивање ђурђевданском водом. Веровало се да купање или умивање у зору, пре изласка сунца, доноси здравље и заштиту за целу годину. Вода је у народним веровањима имала снажна магијска својства, па је овај ритуал сматран једним од најважнијих.

Биљке, магија и веровања за срећу и благостање

Ђурђевдан је у народној традицији био повезан и са љубавним и заштитним ритуалима, посебно међу младима. Сматрало се да се у овом периоду, када природа буја, отвара и простор за љубавне „чаролије“ и привлачење среће у емотивном животу.Посебно се издвајао обичај везан за биљку кукурек. Веровало се да стручак ове биљке убран на Биљни петак има посебну моћ, али уз правило да се на место где је убран обавезно остави парче хлеба као знак захвалности природи. Некада су се венчићи од кукурека стављали и стоци, док се данас у симболичном смислу чувају у књигама, испод радног стола или у новчанику, као амајлија за благостање и успех.

Постојао је и ритуал ноћног повратка на место где је биљка убрана, паљење ватре и чекање поноћи, уз веровање да се на небу може појавити бљесак светлости који доноси материјалну срећу ономе ко га угледа.

Поред тога, ритуално умивање сматрало се снажним начином да се скину уроци и негативна енергија. Вода у којој су стајале посебне биљке остављала се преко ноћи да покупи росу, а затим се њоме умивало цело домаћинство како би се отклонило све лоше што се нагомилало током претходних месеци.

На овај начин, Ђурђевдан је за наше претке био много више од празника. Био је спој природе, вере и магијских обичаја који су пратили човека кроз читаву годину, са жељом да му донесу здравље, љубав и благостање.

(Телеграф/<а хреф="хттпс://она.телеграф.рс/славе/4320708-три-обицаја-за-дјурдјевдан-која-мењају-судбину-од-скидања-урока-до-призивања-среце-и-обиља" таргет="_бланк" рел="ноопенер">Она) Фото: СПЦ