БиХ једина са З. Балкана остала без евра из Плана раста

У Езоповој познатој басни, лисица безуспјешно покушава дохватити грожђе прије него што љутито одустане, мрмљајући како је, вјероватно, ионако кисело. Невјероватна је сличност све чешћег наратива и у Босни и Херцеговини.

Суочени с институционалним изостанком дјеловања, неки прибјегавају аргументу „киселог грожђа“, сугеришући да је за Босну и Херцеговину ризик од губитка 373,9 милиона евра из Плана раста, поред већ изгубљених 108 милиона евра, безначајан.

Тако се, примјера ради, наводи да су значајна средства доступна кроз План раста небитна јер су то „само кредити“, а не бесповратна средства. Овакве тврдње су изузетно обмањујуће.

Од укупно 976,6 милиона евра издвојених за Босну и Херцеговину у замјену за примјену 113 јасно дефинисаних реформских корака, 280,3 милиона евра или 548,21 милиона КМ су искључиво бесповратна средства.

Или да то ставимо у одређену перспективу. Наиме, нацрт годишњег државног буџета који је Савјет министара усвојио 21. маја 2026. године износи 1,58 милијарди КМ. Самим тиме, дио Плана раста којег чине бесповратна средства износи више од једне трећине укупног годишњег државног буџета Босне и Херцеговине.

Тешко је разумјети одбацивање овакве подршке. Босна и Херцеговина у овој фази остаје једини партнер са Западног Балкана без иједног евра из Инструмента за реформе и раст из Плана раста.

Што се тиче кредитне компоненте, кредитна средства се нуде под изузетно повољним условима који далеко премашују услове било којег другог партнера. Предвиђа се да ће економски раст који Босна и Херцеговина може остварити кроз ове инвестиције вишеструко премашити вриједност самог дуга.

Ови кредити имају максимални рок доспијећа од 40 година, уз великодушан грејс период који осигурава да отплата главнице не почиње прије 2034. године (под претпоставком да се потребни споразуми финализирају ове године). У комбинацији с изузетно конкурентним каматним стопама, знатно нижим од оних које нуде друга тржишта и партнери, ЕУ даје изузетно повољну финансијску понуду. Понуду коју друге земље региона успјешно користе за остваривање погодности за своје грађане.

Међутим, усред расправа о каматним стопама и вишемилионским пакетима, важно је подсјетити да План раста није само питање финансијских улагања. Финансирање је средство за постизање циља, а не циљ сам по себи. Кораци наведени у Реформској агенди осмишљени су да буду покретач свеобухватне економске трансформације и убрзања интеграције у Јединствено европско тржиште.

Босна и Херцеговина посједује огроман, неискориштен економски потенцијал. План раста пружа управо оне алате који су потребни за покретање одрживог раста, просперитета и дугорочне стабилности.

Кључно је нагласити да План раста не постоји изоловано, већ је дио ширег оквира европске подршке. Средства из Плана раста су засебна средства од 140,5 милиона евра бесповратних средстава додијељених БиХ у оквиру важећег ИПА оквира за период 2025. до 2027. године, а који сада чека на финалну ратификацију.

ЕУ такође наставља пружати циљану грантовску подршку кроз друге механизме, попут 45,7 милиона евра мобилизованих из Фонда солидарности ЕУ за помоћ опоравку након разорних поплава 2024. године. Укупно гледано, од 2020. године ЕУ је мобилизовала 2,4 милијарде евра укупних инвестиција за Босну и Херцеговину, уз подршку од 820 милиона евра грантова ЕУ и билатералних донатора.

Иза ове масе бројки јасно је видљива чињеница да су Европска унија и њене државе чланице и даље далеко највећи пружаоци подршке Босни и Херцеговини. То није само помоћ добрих сусједа већ стратешко улагање у дугорочну стабилност и просперитет нашег континента, с циљем цјеловите интеграције Западног Балкана у Европску унију.

За разлику од беспомоћне лисице из Езопове басне, домаће власти заправо имају могућност да уграбе доступне прилике. Иако је досљедно демонстрирала флексибилност узимајући у обзир сложене процесе доношења одлука у земљи, Европска унија такође дјелује у складу са строгим правилима и законским роковима. А вријеме истиче.

Кључни тест одлучности Босне и Херцеговине да напредује ка постепеној интеграцији у Јединствено европско тржиште је способност домаћих власти да испуне услове који омогућавају Централној банци да поднесе захтјев за придруживање Јединственом подручју плаћања у еврима (СЕПА).

Придруживање СЕПА-и значајно би смањило трошкове прекограничних трансфера новца, укључујући према новим чланицама СЕПА-е Албанији, Сјеверној Македонији, Црној Гори и Србији, као и према ЕУ. То су очигледне користи за пословни сектор, као и за појединце и породице.

Још један тест бит ће да ли домаће власти могу испунити услове за отварање приступних преговора, посебно усвајањем Закона о судовима и Закона о ВСТВ-у БиХ у складу с европским стандардима, те именовањем главног преговарача.

Сада је крајње вријеме да се оствари напредак у финализацији Споразума о зајму и Споразума о Инструменту, као правном основу за исплату средстава у оквиру Плана раста. Након усвајања Реформске агенде у оквиру Плана раста прошле године, Босна и Херцеговина испуњава услове за предфинансирање у износу од око 68 милиона евра. Споразум о зајму и Споразум о Инструменту стандардни су административни документи.

Нема разлога за одгађање. И никаква оправдања о „киселом грожђу“ неће моћи оправдати жалосну реалност да нечињење носи високу цијену за грађане Босне и Херцеговине.

Колумна шефа Делегације ЕУ и специјалног представника ЕУ у БиХ, Амбасадора Луигија Сореце