Власт најавила легализацију нелегално саграђаних кућа

Умјесто багера, власницима нелегално саграђених објеката уз Зворничко језеро би могли стићи рачуни. Нови план Владе, а на  приједлог ,,Вода Српске", предвиђа да се  уведе плаћање накнаде за привремено кориштење водног земљишта. Док надлежни у овоме виде рјешење дугогодишњег проблема, Зворничани виде потврду да закон није исти за све.

"Имаш некога у Општини, било гдје.  Мислим само да то не могу добити обични људи", каже једна Зворничанка.

"Неко може све, неко ништа. Ал' добро. Нису криви ти што граде, крив је онај ко је дозволио", поручује њен суграђанин.

"Мислим да ипак треба да се поштује држава", закључује трећа.

Рачуница је већ направљена: 30 одсто прихода ишло би локалним заједницама, а остатак у буџет „Вода Српске“.

Јавна установа „Воде Српске” ће након измјене законских прописа, правилником одредити услове које објекти морају испунити у циљу заштите вода и од вода како би се могли привремено задржати на том земљишту, наводе у писаном одговору Воде РС.

Док у Водама РС  користе термин "привремено задржавање", први човјек Зворника  прича о легализацији чињеничног стања.

"То ће све бити дефинисано законом који треба да прође процедуру и буде усвојен како би то могло доћи на примјену, та легализација, каже Бојан Ивановић", градоначелник Зворника.

Струка поставља питање како законски наплатити накнаду за нешто што је бесправно изграђено.

"Сада се можда још увијек власт можда не усуђује  да директно легализује те објекте, али их на неки начин заобилазно уводи у легализацију. Уопште ми није јасно како је правно могуће било какво наплаћивање такси, било које врсте, некоме за објекат који ту не би смио да постоји уопште", пита Игор Гавран, економски аналитичар.

И није могуће, каже правник Радојица Грабовица.

"Не може се формирати неправо на право. Људи који су на незаконит начин дошли до одређених парцела, на којима су незаконито саградили објекте биће привилеговани", каже Грабовица. 

Нови модел предвиђа да власници плаћају накнаду, без обзира да ли објекат користе за становање или изнајмљивање. А колико ће она износити  још није познато.

Остаје и питање како ће надлежни доказивати ко објекат користи приватно, а ко на њему зарађује.
Јер на Зворничком језеру се годинама градило пред очима институција и сада те исте институције покушавају увести ред у оно што је већ давно измакло контроли.

Док надлежни кроје законе, струка сматра да рјешење није у наплати, већ у рушењу.

"Било какви недозвољени и нелегални објекти се морају заустављати већ при изградњи темеља, а не када су већ завршени. Ако су завршени онда се требају се једноставно срушити на пуни трошак онога ко их је изградио плус додатне казне", поручује Гавран.

Јелена Иванић, Центар за животну средину из Бањалуке указује на примјере земаља у окружењу. 

"Које су тако урадиле и  уредиле на неки начин градњу на обалама, као на пример Хрватска. Тако да док се нешто драстично не догоди, мислим да неће људи самоиницијативно рећи ОК ево ја сад нећу", каже  Иванић. 

Еколози су јасни, ако се новац већ узима, мора се уложити у санацију уништене природе. Из Владе Републике Српске  нема одговора на питање како ће спријечити и да ли ће кажњавати нову нелегалну градњу.
Док се чекају измјене закона, Зворничко језеро остаје подсјетник на институције које нису реаговале на вријеме.

(БН) Фото: БН