Др Благојевић: Лице и наличје режима у Републици Српској
Синоћња емисија "Други угао" режимског РТРС-а под називом "Каква је будућност Канцеларије ОХР-а у БиХ?" била је својеврсно откривање лица и наличја владајућег режима у Републици Српској, његове истински болесне и преварантске природе, а све то овај пут кроз лице и наличје Златка Кнежевића као једног од учесника те емисије.
Република Српска 02.06.2026 | 10:49
Др Милан Благојевић
Јер, не треба то заборавити, Кнежевића је на мјесто судије Уставног суда БиХ довео режим Милорада Додика 2011. године, одакле је, по команди тог истог режима, Кнежевић одступио у јануару 2024. године.
Дакле, у РТРС-овој емисији од 1. јуна ове године на питање водитеља: "господине Кнежевићу, Бонска овлашћења, шта ви очекујете хоће ли и нови високи представник посезати за њима?", Кнежевић је између осталог рекао:
"Понекад је долазио закључак да се један дио тога користи намјерно са циљем да се и даље одржава контролисани хаос. ...ја мислим да страно тијело не треба у уставном поретку".
Било је то синоћње лице Златка Кнежевића, а тиме и овдашњег режима који га је 2011. године инсталисао као судију у Уставни суд БиХ.
Међутим, и Кнежевић, а са њим и владајући режим Републике Српске показали су своје наличје у марту 2023. године, када се ради о ОХР-у, Кристијану Шмиту и Бонским овлаштењима.
Наиме, у марту 2023. године Златко Кнежевић је био судија и потпредсједник Уставног суда БиХ када је тај суд одлучивао о уставности одлука Кристијана Шмита од 2. октобра 2022. године.
Једном од тих одлука Шмит је суспендовао Устав Федерације БиХ и наметнуо своје амандмане на тај устав, док је другом одлуком Шмит наметнуо свој закон о измјенама и допунама Изборног закона БиХ.
У том предмету Уставни суд БиХ је својом одлуком, број У-27/22 од 23. марта 2023. године, одлучио да су обје те одлуке Кристијана Шмита у складу са Уставом БиХ.
За ту одлуку Уставног суда БиХ гласао је и Златко Кнежевић, а у образложењу те одлуке (тачка 27. одлуке) стоји да је Кристијан Шмит високи представник и да је у том својству 2. октобра 2022. године донио наведене уставне амандмане Федерације БиХ и измјене и допуне Изборног закона БиХ.
И онда, у ономе што је најважније, Уставни суд БиХ у истој одлуци (тачка 74) каже ово (за шта је Златко Кнежевић такође дао свој глас):
"74. У конкретном случају, Уставни суд запажа да је високи представник интервенисао у правни систем Босне и Херцеговине и умјесто Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и Парламента Федерације Босне и Херцеговине донио оспорене амандмане и Измјене Изборног закона.
У том погледу он је, стога, дјеловао као законодавна власт Босне и Херцеговине, а амандмани, односно Измјене Изборног закона које је он донио неспорно имају правну природу домаћих прописа".
Како се види, у вријеме доношења ове одлуке Уставног суда БиХ Златко Кнежевић као његов судија није говорио као што говори синоћ у емисији на РТРС-у "да страно тијело не треба у уставном поретку", већ је сасвим супротно од тога гласао за одлуку у којој пише да је Кристијан Шмит високи представник и да у том својству (тј. као страно тијело) дјелује као законодавна власт БиХ, а његови уставни амандмани и измјене Изборног закона "НЕСПОРНО имају правну природу домаћих прописа".
На исти начин Златко Кнежевић је мислио и 14. јула 2022. године када је у предмету број У-15/21 гласао (заједно са Миодрагом Симовићем судијом из Републике Српске) за одлуку Уставног суда БиХ којом је укинут Закон Народне скупштине Републике Српске о непримјењивању одлуке Валентина Инцка из 2021. године, којом је Инцко наметнуо свој "кривични закон о забрани негирања геноцида".
При томе је Уставни суд БиХ (са све Кнежевићем и Симовићем) тај закон Народне скупштине укинуо рекавши (тачка 28. те одлуке) да је Инцко:
"неспорно у конкретном случају доношењем Закона о допуни Кривичног закона БиХ супституисао домаче власти, у конкретном случају Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине, а закон који је донио има природу домаћег закона и сматра се законом Босне и Херцеговине".
Међутим, синоћ у емисији на РТРС-у Златко Кнежевић за тај исти Инцков закон каже да је та Инцкова интервенција: "врло лоша, дилетантска".
Према томе, и овдје видимо лице и наличје једне особе, а тиме и владајућег режима који ју је својевремено инсталисао за судију у Уставном суду БиХ.
Нажалост, ово су само неки од примјера особа из Републике Српске са Јанусовим лицем и идентитетом.
Такво понашање је својствено и шефу режима у Републици Српској, Милораду Додику, јер је он, сјетимо се, 1999. године тврдио, јер је њему тада тако требало, да је високи представник изнад Устава БиХ и да може да смјењује појединце са функција и да намеће законе у БиХ, након чега се прометнуо у наводног борца против ОХР-а.
Таква је и Додикова Ана Тришић-Бабић која се од службенице и политичке савјетнице у ОХР-у прометнула у (псеудо)боркињу против ОХР-а. Или Додиков Никола Шпирић у априлу 2001. године у Парламентарној скупштину БиХ рече:
"ја цијеним улогу и значај високог представника. Будимо захвални (ОХР-у) што су ове законске пројекте (закон Волфганга Петрича о ДГС-у БиХ) успоставили да живот нормално функционише".
Но, након тога и Шпирић се данас прометнуо у (псеудо)борца против ОХР-а.
На ове примјере корисно је подсјећати, јер су они својеврсна дијагноза нас какви јесмо.
Они нам изнова доказују колико је дубоко морално посрнуће нас и Републике Српске. То посрнуће сваким даном само метастазира у свим друштвеним сегментима.
Стога је од такве републике и њеног једнако декадентног друштва тешко очекивати ишта добро у будућности, пошто тако посрнула друштва само срљају у сопствену коначну пропаст.
Др Милан Благојевић

Коментари / 0
Оставите коментар