Власт нас до гуше задужује за гласове и социјални мир

Посљедње одлуке Владе Републике Српске најбољи су показатељ да нам предстоје избори. Пронађен је новац за повећање плата, пензија, помоћ пензионерима, социјална давања, стипендије, Жељезнице.... Списак је дуг, рекло би се дужи него икада, а одакле нам паре за све то, па наравно из задужења.

Према ребалансу буџета који је усвојила Влада, и о коме би према најавама већ у уторак требало да расправљају народни посланици, планирани буџетски износе око 5,7 милијарди КМ, док власт кроз буџет, јавна предузећа и гаранције планира укупно задужење од чак 4 милијарде КМ.

Економиста Миленко Станић упозорава да за овакав ребаланс буџета нема никаквог економског основа, те да се Српска опасно приближава ситуацији у којој ће се буџет више пунити из кредита него из сопствених пореза.

Коментаришући најављени ребаланс буџета, економиста Станић истиче да власт креира привид раста искључиво на рачун огромних дугова, са само једним циљем, а то је куповина социјалног мира и гласова администрације пред предстојеће изборе.

"Економске основе нема за креирање оваквог пораста буџета. Јасно је да реалних, нових прихода нема и да овако снажан раст може да се надомјести једино новим одлукама о задужењу. Креирати ребаланс буџета на новом задужењу од преко 800 милиона КМ, након што смо у основном буџету већ имали задужење од милијарду и 700 милиона, и тиме подићи укупно задужење буџета на 2,5 милијарди марака прилично је неозбиљно", истакао је Станић.

Према његовом мишљењу проблем је што се новац троши на текућу потрошњу.

 "Чуо сам изјаву министра финансија Зоре Видовић да највећи дио средстава, око 600 милиона, иде за инвестиције. Тога сигурно неће бити. Та средства ће искључиво покрити нова повећања примања буџетских корисника. Будући да су у нашем систему администрација и буџетски корисници главна база владајућих странака, циљ је да се овим малим повећањима плата од 5% и пензија од 3,5% обезбиједе гласови за постојећу скупштинску већину. Другог циља нема. Домаћи производ расте свега 1 до 2 одсто, и у таквој ситуацији не можете ићи са двоцифреним растом буџетских расхода", објаснио је он.

Истина о процентима

Власт, као и обично, тврди да је све под контролом и да су законски оквири потпуно испоштовани. Министарк финансија Републике Српске, Зора Видовић, изјавила је да ће укупан дуг износити 42,66 одсто БДП-а, док је ограничење је 60 одсто.

Међутим, Станић објашњава да се иза ове званичне статистике крије опасна варка и да су ранијим измјенама закона гаранције извучене из овог процента што није случај у Федерацији БиХ, ни многим земљама.

"Када на 2,5 милијарди КМ дуга у буџету додате још 1,5 милијарди КМ гаранција јавним предузећима, долазимо до реалне цифре од чак 4 милијарде марака дуга у једној години. Ако би се то реално приказало, ми бисмо сигурно пробили тај лимит од 60% БДП-а о којем министарка говори. У нашим условима, гаранција јавног предузећа није потенцијални, него сигуран дуг буџета, јер знамо у каквом су лошем стању та предузећа и да већина њих неће моћи сама да враћа кредите, па ће све пасти на леђа грађана", упозорио је Станић.

Станић такође истиче економски апсурд по којем сама инфлација и нови кредити вјештачки „пумпају“ бруто домаћи производ (БДП)  за који је министар рекла да је пројектован на око 20 милијарди КМ, али да ће с обзиром на инфлацију бити и већи.

"Нови кредит који дође улази у јавну потрошњу и буџет, што директно и вјештачки повећава БДП. Зато се тај опасни дио новог задужења и не исказује реално кроз проценте о којима говори власт. Када у то урачунате администрацију и сакривене дугове јавних предузећа, добијате једну потпуно лажну слику ситуације", рекао је Станић.

Објаснио је да је за разлику од Републике Српске, Федерација БиХ задржала много стабилнији систем ограничења који се везује за проценат рате кредита у односу на прошлогодишње приходе и то до 18%.

„Жртвујемо будућност“

Станић упозорава да инвестициони фондови и стране банке тргују нашим дугом по изузетно неповољним условима, препознајући огроман ризик на овом тржишту.

"Задња задужења на Лондонској берзи била су уз каматне стопе од 6,25 до 6,37 одсто. То су највише каматне стопе које плаћа било која земља у региону, а за нова задужења ће морати да плате још већу камату. Међународно тржиште има вишкове новца, они ће нам понудити средства, али ће обрачунати очигледне ризике кроз висину каматне стопе", истакао је Станић.

Истакао је да оваква политика директно угрожава опстанак привреде и будућих генерација које тек долазе.

"Дуг је увијек обавеза коју ћемо плаћати у будућности. Ово је већа потрошња данас, да би ова генерација и ова власт прошле како треба, док ће будућа власт имати озбиљних проблема. Умјесто да ова средства иду у нове инвестиције и запошљавање људи како не би одлазили у иностранство, ми ћемо морати, односно будући радници и предузетници путем пореза, да враћамо оно што је потрошено данас за један изборни циклус.

У таквом амбијенту нико неће инвестирати и људи ће одлазити са ових терена. Зарад доброг стања данас, ми са овим задужењима једноставно жртвујемо будућност наших генерација и наше дјеце", истакао је Станић.

(Српскаинфо) Фото: БН