Подстицаји у Федерацији БиХ пуно већи од Републике Српске

Буџет за пољопривреду у Републици Српској за 2026. годину исти је као и неколико година уназад - 180 милиона марака, без раста, корекције и реакције на инфлацију, која је у међувремену појела значајан дио те вриједности.

И то би можда било довољно, кажу пољопривредници, да је новац правично распоређен. Истовремено, за подстицаје у пољопривреди Федерација БиХ издваја знатно више.

Док буџет за пољопривреду у Српској износи 180 милиона марака, у ФБиХ је 190 милиона. Када се погледају и остала издвајања, разлике су очигледне, показује анализа коју је радило Удружење мљекара РС. Република Српска за подршку младима за покретање посла у пољопривреди издваја 470.000 КМ, а ФБиХ 7,7 милиона. 

“Што се тиче буџета, он треба да буде 6%, готово 400 милиона. Само, знаш како, за све има новца, само нема за нас пољопривреднике. Сви импути у нашој производњи расту, а што се тиче тих субвенција то ништа не расте, иако сходно нашим трошковима треба и субвенције да расту. И онда, лако вам је исплатити тих 180 милиона. Ако је било прије три године 180 милиона, треба да буде макар дупло. Ево видите по осталим цијенама колико је све отишло”, каже Раденко Арсеновић, мљекар из Мале Обарске.

Огроман је јаз у сточарству и мљекарству.

Премија за товну јунад у Српској иде до 300 КМ, док у ФБиХ износи 1.000. Премија за млијеко у Републици Српској износи 30 фенинга по литру, док у ФБиХ иде и до 44 фенинга. Подршка по музној крави је око 2.610 КМ у РС, док у ФБиХ прелази 4.028 КМ. Посљедице овакве политике најбоље осликавају и ови подаци - прије десет година Српска је имала око 11.000 произвођача млијека, док их је данас мање од 3.200. У исто вријеме, ФБиХ има више од 16.800 произвођача, иако нема знатно већи број становника.

“Ми ту трку увелико губимо, а то показује број фарми које се затварају и број музних грла који рапидно опада. У Федерацији имају мало боље регулисан систем. Они имају подстицај од општине, кантона и од федерације и фактички добијају три врсте подстицаја, тако да је у неким кантонима премија за млијеко прешла 60 фенинга”, каже Арсеновић.

У биљној производњи ситуација је још драстичнија. За кукуруз у Српској нема подстицаја, док у ФБиХ пољопривредници добијају 700 КМ по хектару. Код пшенице су износи и до дупло већи у ФБиХ и крећу се до 1.100 марака по хектару, наспрам 500 КМ у РС. 

“Треба да се ради на повећању цијене неких наших производа. Знате да је највећи проблем око пшенице, посебно у тренутку жетве. Ту је цијена више него мизерна. Сад, ове године шта ће и како бити, ми не можемо на то да утичемо”, каже Бошко Радић, предсједник Удружења пољопривредника “Села Семберије”.

И док се штеди на подстицајима за кукуруз и млијеко, власт је отворила врата за увоз. Подаци говоре да је само прошле године у Републику Српску увезено прехрамбених производа у вриједности од око милијарду и по КМ, што домаће произвођаче ставља у још лошији положај, јер са цијеном својих производа не могу да буду конкурентни на сопственом тржишту.

(БН) Фото: БН