ММФ критиковао власти због рекордног задуживања

Република Српска задужила се за укупно 750 милиона евра, што представља 7,3 посто БДП-а, док је Федерација БиХ обезбиједила 800 милиона евра, односно 3,9 посто свог БДП-а.

Мисија Међународног монетарног фонда објавила закључке након консултација за 2026. годину, уз упозорење да су потребне хитне реформе како би БиХ одржала економски раст и приближила се Европској унији.

Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорио је да се Босна и Херцеговина суочава с успоравањем економског раста, растом инфлације и повећаним фискалним притисцима, док без снажнијих реформи неће моћи остварити значајнији напредак према економском стандарду Европске уније.

У закључној изјави након консултација према члану ИВ Статута ММФ-а за 2026. годину наводи се да раст економије слаби под утицајем виших цијена енергије, слабије потражње из Европске уније и повећане глобалне неизвјесности.

Економски раст успорава, инфлација наставља да расте

Према процјенама ММФ-а, привредни раст БиХ успорио је са 3,2 посто у 2024. на 2,1 посто у 2025. години, док се за 2026. очекује додатно успоравање на два посто.

Истовремено, инфлација је са 1,7 посто у 2024. порасла на четири посто у 2025. години, а током ове године могла би досегнути 5,4 посто.

Из ММФ-а наводе да ће се раст у средњем року постепено опорављати према нивоу од три посто, али да таква динамика неће бити довољна за значајније приближавање животног стандарда земљама Европске уније без озбиљнијих структурних реформи.

Међу главним ризицима издвајају се слабији раст кључних трговинских партнера, дуготрајно високе цијене енергије, строжи глобални финансијски услови и политичке тензије унутар земље.

ММФ критикује експанзивну фискалну политику

Посебну пажњу ММФ је посветио фискалној политици, оцијенивши да она и даље остаје експанзивна те доприноси расту буџетских дефицита, јавног дуга и инфлаторних притисака.

Консолидовани дефицит опште владе континуирано расте од 2022. године, а према пројекцијама могао би достићи четири посто бруто домаћег производа у 2026. години.

Као главни разлози наводе се повећања пензија, социјалних давања и плата у јавном сектору.

ММФ упозорава да се повећани дефицити финансирају рекордним спољним задуживањем.

Република Српска задужила се за укупно 750 милиона евра, што представља 7,3 посто БДП-а, док је Федерација БиХ обезбиједила 800 милиона евра, односно 3,9 посто свог БДП-а.

Због тога ММФ позива власти да се уздрже од нових мјера које би додатно повећавале дефицит те да евентуалне вишкове прихода искористе за обнову фискалних резерви.

(Н1) Фото: БН