Дрвопрерађивачи губе тржиште, недостаје радне снаге

Дрвна индустрија Републике Српске тренутно се суочава са вишеструким проблемима. Док се власници дрвопрерађивачких фирми потајно надају смиривању глобалних геополитичких тензија које диктирају цијене и поскупљења, реалност на терењу опомиње да је горући проблем и недостатак радне снаге.

Константно поскупљење нафте и геополитичке тензије подигле су трошкове транспорта и саме производње, сматра Марко Рашевић, директор дрвопрерађивачке фирме у Бијељини.

“Када на то додате и раст цијена шумских и дрвних асортимената, наша улазна сировина постаје прескупа самим тим ми плаћамо скупље сировину и скупљи превоз, а те трошкове је немогуће превалити на крајњег купца”, појашњава Рашевић.

Да је стање у дрвопрерађивачком сектору проблематично сматра и Драгослав Грмуша који је представник фирме из Костајнице.

 “Улажемо у сваком случају у оно што тржиште тражи. Ако не пратимо свјетске трендове, ако не пратимо ону свјетску потражњу наш извоз пада и ми једноставно не можемо опстати”, наводи Грмуша.

Наша дрвопрерађивачка индустрија већ неколико година има проблема са пласаманом на западноевропско тржиште, како појашњава Горан Рачић, предсједник Привредне коморе Републике Српске. Додаје да покушавају да нађу неке нове купце.

“Сукоби на Блиском истоку и раст цијена, те укупно поремећени ланци снадбијевања који ограничавају пословне активности, а са друге стране смањена тражња на западу резултат је да је пласман наших производа на западу на тржишту у погледу дрвопрерађивачког сектора и производње намјештаја није на оном нивоу на ком бисмо ми очекивали”, наводи Рачић.

Ипак, поред скупог горива и скупље сировине, дрвопрерађиваче највише боли празнина у халама и недостатак радне снаге. То их је приморало на један корак који је до прије неколико година био незамислив, а то је увоз радника из иностранства.

“Већ сам предао неким агенцијама у Бијељини захтјев за увоз радника у снаге. Из мјесеца у мјесец, из године у годину све је тежа ситуација и одлучио сам се на тај корак јер у нашем тржишту већ има пар хиљада радника из иностранства, из Африке, Азије”, каже Рашевић.

Рашевић сматра да увоз радника из иностранства само дјелимично гаси пожар и не рјешава системски проблем тржишта рада. Упозорава да уколико се настави овакав тренд без стратешке подршке, смањења пореских оптерећења на рад и стабилизације цијене сировине, нафте, домаћа дрвопрерада ће изгубити конкурентност на глобалном тржишту што не значи само губитак послова за фирме већ и губитак радних мјеста за наше људе који раде овдје.

(БН) Фото: БН