Инфлација би могла бити 6,1% због похлепе и злоупотреба

Централна банка БиХ значајно је повећала процјене инфлације за ову годину, упозоравајући да раст цијена енергената на свјетском тржишту и изражени ризици из међународног и домаћег окружења одржавају снажне инфлаторне притиске.

Према најновијим пројекцијама, укупна инфлација могла би достићи 6,1 одсто у трећем кварталу, док економисти упозоравају да би, уз спољне шокове и неоправдана поскупљења на домаћем тржишту, раст цијена могао остати повишен и до краја године.

Из Централне банке БиХ истичу да су инфлаторни притисци појачани због раста цијена енергената на свјетском тржишту, чији се ефекти све више прелијевају на домаће цијене.

“Тренутно процјењујемо да би укупна инфлација у првој половини 2026. године могла износити 5,3 одсто, а темељна инфлација 4,5 одсто. Очекујемо да ће инфлаторни притисци остати присутни и у трећем кварталу, када би укупна инфлација могла достићи 6,1 одсто, док би темељна инфлација остала на нивоу од 4,5 одсто”, наводе из Централне банке БиХ.

Из ЦБ БиХ упозоравају да су ризици за даље кретање цијена изразито наглашени због неизвјесности у међународном и домаћем окружењу. За разлику од ранијих година, Централна банка овог пута није објавила прелиминарне процјене инфлације за четврти квартал.

Како наводе, тренутни ниво неизвјесности и асиметрични ризици отежавају поуздано предвиђање кретања цијена до краја године, због чега ће прецизније пројекције за завршницу 2026. бити познате у наредним круговима економских процјена.

Економиста Игор Гавран истиче да инфлаторна очекивања у БиХ имају двије димензије.

“Ако гледамо реалне параметре и стварни раст трошкова пословања, не би требало да буде даљег повећања цијена, осим у случају ширења сукоба на Блиском истоку и новог раста цијена горива”, рекао је Гавран.

Према његовим ријечима, трајно окончање сукоба стабилним мировним споразумом могло би довести до значајног појефтињења горива, а тиме и до пада цијена других производа и услуга.

“Међутим, другу димензију чине унутрашњи фактори раста цијена, гдје доминирају похлепа и злоупотреба тржишних околности, односно повећање цијена са мало или нимало основа, чак и када трошкови пословања не расту или се смањују”, појаснио је Гавран.

Додао је да би отпорност на спољне шокове могла бити ојачана повећањем стратешких резерви горива, покретањем прераде нафте у домаћој рафинерији и развојем инфраструктуре за транзицију на електрична возила.

“С друге стране, злоупотребе тржишта и остваривање екстра профита могуће је сузбити једино одлучнијим контролама цијена, строжим казнама и додатним опорезивањем, али власти засад не показују намјеру да предузму такве мјере”, рекао је Гавран.

Он сматра да је бојазан од задржавања или чак додатног раста инфлације оправдана, иако би њени ефекти могли бити ублажени адекватним дјеловањем надлежних институција.

Истовремено, ЦБ БиХ процјењује да је годишњи раст реалне економске активности у првом кварталу 2026. године износио 2,1 одсто, што је идентично брзој процјени објављеној у марту.

У односу на мартовски круг процјена, садашње пројекције не доносе значајније промјене у краткорочним изгледима економског раста, потврђујући очекивања о умјереној динамици привредне активности у Босни и Херцеговини.

Прелиминарна процјена годишње стопе раста реалног БДП-а за други квартал 2026. године износи два одсто. Највећи допринос расту даје сектор услуга, док је допринос прерађивачке индустрије негативан усљед слабе спољне тражње и повишених трошкова производње.

(Независне) Фото: БН