Највећи пад цијена злата у посљедњих 13 година

​Цијена злата пала је за око 16 одсто у другом кварталу 2026. године, што представља највећи квартални пад још од 2013. године, док инвеститори страхују од даљег повећања каматних стопа.

Цијене злата су током периода од априла до јуна пале за око 16 одсто, што представља најгори квартални резултат још од другог тромјесечја 2013. године, пошто су инвеститори изгубили оптимизам када је ријеч о имовини која не доноси принос у условима могућег даљег раста каматних стопа.

Година је, међутим, почела одлично за злато, чија је цијена 29. јануара достигла историјски максимум од 5.586,20 долара по унци, али је након тога услиједио снажан пад.

Рат на Блиском истоку подстакао је раст цијена енергената, што је поново повећало страх од инфлације и вјероватноћу да ће америчке Федералне резерве додатно подизати каматне стопе, преноси ЦНБЦ.

Фјучерси на злато и данас су у минусу, уз пад од 1,24 одсто на 3.989 долара по унци у раној трговини, док је цијена злата на спот тржишту пала за 0,82 одсто, на 3.974,51 долар.

Пад је забиљежило и сребро. Фјучерси су ослабили за 3,34 одсто, на 57,49 долара, док је цијена сребра на спот тржишту пала за 1,31 одсто, на 57,8 долара.

Упркос тренутном паду, инвестициони институт Амунди процјењује да би рестриктивнија монетарна политика, високи јавни дуг и настојања централних банака да диверзификују девизне резерве ван доларске имовине могли повећати потражњу за златом и другим племенитим металима у другој половини године, преноси Тањуг.

Најновије годишње истраживање Свјетског савјета за злато показује да све већи број централних банака планира да повећа своје златне резерве у наредних годину дана, због чега оптимизам на тржишту није у потпуности нестао.

(Тањуг) Фото: Тањуг