Зарада која мами: У Хрватској највише радника из БиХ

Високе плате, посебно за послове у приморју и током сезоне, годинама привлаче раднике из Босне и Херцеговине у Хрватску, а за само пет мјесеци ове године хрватске власти су радницима из БиХ издале 14.799 дозвола за боравак и рад.

Потврђено је то из Привредне коморе Хрватске.

Како истичу, у раније поменутом периоду, укупан број издатих дозвола за боравак и рад држављанима трећих земаља износи 80.780.

Након радника из БиХ, којих је највише у Хрватској, слиједе радници из Србије 12.911, Филипина 12.622, Непала 11.441, Сјеверне Македоније 6.849, а затим и из Индије 4.969.

Како би зарадили, у Хрватску је дошло 3.515 радника из Узбекистана, 2.723 са самопроглашеног Косова, 1.466 из Египта и 1.311 из Албаније.

У којим дјелатностима раде страни радници?

"Према укупним подацима за све стране раднике, највише дозвола издато је у дјелатностима туризма и угоститељства, грађевинарства, индустрије, саобраћаја и веза те трговине", истичу из Привредне коморе Хрватске, додајући да појединачне податке за Босну и Херцеговину немају.

Једна од оних која сезону проведе радећи у Хрватској је и Јелена И. из Бањалуке која истиче да у сусједној земљи ради већ неколико година уназад.

"Радим као собарица и у Хрватској проведем цијелу сезону. Нудили су ми чак и посао застално, током читаве године, међутим још се нисам одлучила на то. Још размишљам", каже Јелена, додајући да је задовољна платом и условима рада.

Такође, она истиче да је задовољна и односом послодаваца према њој.

Зашто послодавци у Репубчици Српској упозоравају на одлазак радника?

Бројка од скоро 15.000 издатих радних дозвола држављанима БиХ у Хрватској није зачудила Горана Куртиновића, члана Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске "Хореца", који истиче да сваке године током сезоне велики број угоститељских радника одлази на рад на море.

"То је проблем који нам нараста и који примијети сваки становник Бањалуке", каже Куртиновић, додајући да је овај проблем видљив и по самом броју угоститеља, али и квалитету услуге.

Упркос свему, он наводи да се засад, ипак, успијева да преброди недостатак радника.

"Није дошло до тога да се затварају објекти, али и то је на граници. Генерално свако се сад и бави угоститељством. Битно је само да жели и хоће, а квалитет великог броја радника који раде у угоститељству је сада веома упитан", искрено прича Куртиновић.

Како Република Српска покушава да одговори на недостатак радне снаге?

И док је у Хрватској издато више од 80.000 дозвола, у Републици Српској је, према подацима Завода за запошљавање, за сада у овој години, издато нешто више од 1.000.

Поред тога, вриједи поменути да је крајем јуна Влада Републике Српске донијела Одлуку о давању сагласности на Одлуку о измјени Одлуке о утврђивању квота радних дозвола за запошљавање страних држављана и лица без држављанства у Републици Српској за 2026. годину

Тако је квота за продужење раније издатих радних дозвола повећана са 500 на 800, а за ново запошљавање са 1.500 на 2.200.

(Независне) Фото: АП