Повећање плата пред изборе је кратко гашење пожара

Одлука Народне скупштине Републике Српске о повећању плата запосленима у јавном сектору, укључујући и здравствене раднике, за скромних пет одсто, поново је у јавности отворила питање одрживости јавних фондова који се годинама системски празне.

Фонд здравственог осигурања и Фонд ПИО трпе огромне губитке јер се огроман дио економских токова свјесно гура у сиву зону, гдје послодавци раднике пријављују на минималце, а стварни новац исплаћују илегално, чиме се директно закидају доприноси за лијечење и пензије грађана.

У међувремену Српска се задужује за милијарде, док испод радара пролази чињеница да су предузећа у прошлој години остварила више од 4 милијарде КМ добити, на коју се плаћа порез од само 10 одсто, чак и када се добит подигне у готовини, што је најмање у окружењу.

Док власти овај потез пред саме изборе представљају као успјех, синдикати и економска струка упозоравају на сурову реалност: упркос повишицама, здравствени радници у РС и даље имају драстично мања примања од својих колега у Федерацији БиХ, док у Фонду здравства нема реалног новца за ова повећања.

То је признала и сама министарка финансија Српске Зора Видовић, потврдивши да ће се средства издвојити директно из министарства на чијем је челу, што критичари виде као класичну предизборну прерасподјелу и пропуштену прилику да се уведу системске мјере за пуњење фондова, првенствено кроз адекватно опорезивање богатих.

Предсједник Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске, Јовица Мишић, истиче да су здравствени радници у протеклом периоду примили одређена повећања, али да је то и даље далеко од онога што имају њихове колеге у другом ентитету. Основна плата љекара опште праксе у Федерацији БиХ и након најновијег повећања већа је за око 1.000 КМ него код нас. Доктору у Српској је основна плата од јануара, уз ново повећање од пет одсто, повећана за укупно око 500 КМ. Мишић признаје да, упркос незадовољству, међу радницима тренутно нема критичне масе за радикалније синдикалне акције попут штрајка јер су људи изгубили вољу или жељу када виде да држава или влада реагује на овакав начин.

Кључни извор из којег се фондови и плате радника могу и морају пунити јесте опорезивање подизања добити у готовини. Финансијска статистика показује да су предузећа у прошлој години остварила више од четири милијарде КМ добити, а законодавац им тренутно иде на руку јер на подизање тог новца у готовини плаћају свега 10 одсто пореза. Када би власт увела порез на подизање добити у кешу, као што је и најављивано, то би натјерало власнике фирми да више дају радницима кроз регуларне плате, а мање приказују као вјештачку добит.

Економиста Миленко Станић посебно упозорава на овај огроман раскорак у порезним стопама који директно стимулише сиву зону. Он истиче да су за послодавце који хоће да раде легално укупни порези и доприноси на плате 39 одсто, док је порез на добит свега 10 одсто. Та велика разлика је стимуланс свима онима који хоће да раде како не треба – да дио плата исплате на црно на терет добити, свјесно бирајући нижи порез како би избјегли обавезе према фондовима.

Станић наглашава да иза поменуте четири милијарде КМ добити остварене у прошлој години не стоји здрава и конкурентна привреда, већ углавном предузећа која имају ограничену конкуренцију, монополску позицију и намјештене послове са јавним сектором кроз тендере.

– Када би озбиљна ревизорска кућа ушла у јавна предузећа, показало би се да су многа од њих у реалном губитку и да ниска продуктивност опстаје само док их држи тренутна политичка и власничка структура – навео је он.

Повећања плата пред изборе струка види само као краткорочно гашење пожара које дугорочно гура Српску у још дубље дужничко ропство кроз нова задуживања.

Према ријечима Станића дугорочно рјешење је само јачати привредну основу, производњу и јачати и повећавати бруто домаћи производ, обезбједити реалне изворе прихода, реалне порезе и доприносе.

– Наравно, кад јачате привреду и привредни амбијент, онда запошљавате већи број радника. Нама је кључни проблем то што имамо више пензионера него радника. Кад имате мало радника, онда без обзира да ли су њихове плате ниске или високе, да ли су стопе ниске или високе, немате довољно средстава за Фонд здравствене заштите. Онда се морају тражити други извори – рекао је Станић.

Према његовим ријечима постоје и краткорочна рјешења као што је преусмјеравање дијела пореза, доприноса и акциза, али дугорочно рјешење је само раст привреде и производње.

(<спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Српскаинфо) Фото: ЦББиХ