Предизборно повећање плата нема никаквог основа, чисти популизам власти!

За највљено повећање плата у јавном сектору у Српској нема реалне основе, јер та плата не прати раст продуктивности, односно повећање прихода и БДП-а, што говори да је то популистичка мјера владајуће структуре пред сваке, па и пред наредне изборе, рекао је између осталог, гостујући у рубрици “Без увијања”, Јутарњег програма БН ТВ, економски стручњак - проф. др Миленко Станић.

Професор Станић каже да је ребаланс буџета Републике Српске, гледајући како су постављене ставке буџета, поготово расхода, прављен на начин да више одговара некој ванредној ситуацији и елементарним непогодама, па чак и ратним условима.

“Ако имате раст прихода од 2%, а расходе повећавате за 15%, па повећате дефицит са 380 милиона на милијарду и 200 милиона, па повећавате задужење и то спољни дуг Републике Српске са милијарду и 690 милиона, на неких двије милијарде и 500 милиона, онда то може бити оправдање само у неким ванредним околностима, као што су елементарне непогоде. Дакле нема никакве економске логике у таквим рјешењима. Очигледно је да овај предизборни буџет пореде са тим ванредним ситуацијама”, каже Станић.

Нереално подизање плата и привилегија у јавном сектору, уз неодговорно управљање и руковођење, коштало је и коштаће многа јавна предузећа, попут рафинерије у Броду, дјелова Електропривреде, као и “Жељезница Републике Српске”, каже професор Станић.

“Видимо да спаса нема за Жељезнице Републике Српске. Буџетским ребалансом је обезбјеђено још 20 милиона, да би могле да се исплате плате радницима. Они све мање имају посла, а без посла тај систем не функционише. Могуће је да ће Република Српска бити прва заједница у свијету која ће угасити жељезнице”, мишљења је Станић.   

Власт често прибјегава кривој интерпретацији економских података, па на бази тога покушава да прикаже стање у земљи бољим него што јесте. Једна од таквих њиховх тврдњи јесте да је економско стање у Српској боље него у ФБиХ, каже Станић.

“Ми смо у суштини на нивоу задужења као и ФБиХ, али економски потенцијал и број становника, као и број радника, је далеко већи у федерацији него у Српској и тако долазимо до процјене да је дуг по глави становника у Републици Српској 6.000 марака, а у ФБиХ 3.000 КМ.

Показатељ последњег задужења ФБиХ на лондонској берзи, која се задужиа по каматној стопи од 5%, а Република Српска по стопи од 6,37%, говори како међународни инвестициони фондови и комерцијалне банке гледају на економску способност Српске и ФБиХ”.

Станић додаје да се пред сваке изборе у локалне заједнице у којима власт чине структуре блиске републичким властима, упумпава јавни новац и обећавају инфраструктурни пројекти.

Послије избора нема ни новца ни реализације пројеката, што значи да је тај јавни новац вјероватно потрошен за потребе изборне кампање.

(БН)