Године које су појели скакавци - рад Савјета министара

Пут ка Европској унији и испуњавање стандарда који ће убрзати приступање БиХ “европској породици”, били су један од главних приоритета које је нова власт на нивоу БиХ прокламовала још почетком 2023. године

У међувремену, БиХ су на зацртаном “европском путу” престигле чак и ратом захваћена Украјина, затим Молдавија и Грузија, а политичари из владајућих странака на нивоу БиХ, који су грађанима након општих избора 2022. обећавали “свијетлу европску персепктиву”, више дјелују као рогови у врећи него усаглашен тим који је способан да изнесе захтјеве из Брисела како би БиХ што прије постала пуноправна чланица ЕУ.

Сталне блокаде у раду Савјета министара БиХ, дневнополитичка „препуцавања“, као и неиспуњавање услова из Плана раста, програма ЕУ који предвиђа вишемилионска средства из европских фондова земљама кандидатима које испуњавају европске стандарде, довело је до тога да актуелни сазив Савјета министара БиХ многи аналитичари и пажљиви хроничари овдашњих политичких прилика сматрају најлошијим у постдејтонској историји.

Злуради коментатори на друштвеним мрежама још прије пар година објављивали су да, осим што „сунча зубе“ (не)потребним осмјехивањем приликом сваког јавног појављивања, актуелна предсједавајућа Савјета министара БиХ, Борјана Кришто, дословно ништа није урадила на побољшању економског или спољнополитичког положаја БиХ.

– Актуелни Савјет министара ништа није урадио ни кад је у питању заштита домаће производње. Мислим да пољопривредници из Републике Српске и Федерације БиХ по том питању имају заједнички став. Посебно кад се ради о Министарству спољне трговине и економских односа и раду министра Сташе Кошарца – изјавио је недавно за Српскаинфо предсједник Удружења пољопривредника села Семберије и Мајевице, Саво Бакајлић.

Међу онима који се, наводно, активно залажу за европски пут БиХ, док у пракси раде потпуно супротно, јесте и актуелни министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић.

Умјесто да своје напоре усмјери на убрзанији пут БиХ ка ЕУ, Конаковић је свој четворогодишњи мандат у Савјету министара углавном користио за политичке обрачуне и свађе с Милорадом Додиком и властима у Републици Српској, као и вођење спољне политике без било каквих консултација с легитимним српским представницима на нивоу БиХ.

Како било, због свих наведених скандала, као и редовних политичких трвења на релацији СНСД-ХДЗ-Тројка, БиХ је остала ускраћена за десетине милионе евра финансијске помоћи из европског фонда за реформу и раст Западног Балкана.

Наиме, из фонда вриједног шест милијарди евра, намијењеног за подршку реформама у земљама западног Балкана у периоду од 2024. до 2027. године, милијарда евра била је предвиђена за БиХ.

Политички аналитичар Радомир Нешковић за Српскаинфо истиче као неспорно то да је актуелни сазив Савјета министара БиХ, по оствареним резултатим, далеко иза неких ранијих сазива истог тијела.

– Учинци овог сазива Савјета министара БиХ су лоши. Нема сагласности ни око неких најосновнијих питања, све функционише споро, резултати су слабији у поређењу с прошлим сазивима, не улазећи у међуљудске градације ко је бољи или способнији – каже Нешковић.

Основни проблем је у томе што је одлучивање у Савјету министара БиХ, према његовим ријечима, измјештено из институција и премјештено код лидера политичких партија које чине власт.

– Ти лидери партија одлучују о свему. Због тога се људи у Савјету министара појављују као обични извршиоци одлука које доносе лидери партија. Ако нема сагласности међу политичким лидерима, онда нема ни Савјета министара – закључује Нешковић.

(Српска инфо) Фото: Анадолија