Колико су моћне противградне ракете, а шта не могу?

Након јаког невремена које је погодило поједине дијелове Републике Српске и изазвало велику материјалну штету, у јавности су се поново распламсале расправе о томе колико противградна заштита заиста може да утиче на временске прилике и да ли је могуће да поједина подручја буду „поштеђена“ захваљујући раду противградних станица.

Стручњаци, међутим, наглашавају да је улога противградне заштите у јавности често погрешно схваћена.

“Не разбија се град, нити се може отјерати киша”

Милица Ђорђевић из Републичког хидрометеоролошког завода је за БУКУ појаснила да противградна заштита не функционише тако што „разбија“ градоносне облаке, нити има моћ да преусмјери падавине са једног подручја на друго.

Не разбија се град, већ се убацују језгра кондензације да се формира више ситнијих зрна града умјесто великих. Тако да није реално да се отјера киша“, објашњава Ђорђевић.

Према њеним ријечима, љетне непогоде су изразито локалног карактера, због чега се редовно дешава да разлика у временским прилика на удаљености од свега неколико километара буде драстична.

„Сасвим је нормално да на пар километара удаљености буде потпуно различито вријеме: негдје јака киша, негдје лед, вјетар, а негдје ни кап кише“, наводи Ђорђевић.

Ограничени домети у борби против екстремних олуја

Метеоролози наглашавају да противградна заштита има искључиво ограничену превентивну улогу. Њена сврха је да покуша смањити величину зрна града и тиме ублажи посљедице олујних процеса, али нема могућност да заустави развој снажних олуја, уклони облаке или спријечи кишу.

Посебно снажне олује, попут суперћелијских система, носе огромну количину енергије и могу изазвати разоран град, обилне падавине и олујни вјетар упркос благовременом активирању противградног система.

Како се заправо процјењује ефикасност система?

Због тога се, истичу стручњаци, оцјена рада противградне заштите не може заснивати по једноставном принципу — да ли је на некој локацији пао град или није. За озбиљну и стручну анализу потребно је узети у обзир низ фактора:

• Јачину и енергију олујног система
     
• Правац и брзину кретања облака
     
• Број активних противградних станица на терену
     
• Вријеме реакције и количину испаљених противградних ракета
      
• Опште метеоролошке услове у датом тренутку.

Стручни став је јасан: противградна заштита јесте користан алат у смањењу настале штете, али не посједује могућност да „одведе“ невријеме од једног подручја према другом, нити иједној локалној заједници може гарантовати потпуну заштиту од екстремних временских непогода.

(Бука) Фото: Срна