Од прања веша и ручкова у Републици Српској до Трампових сарадника: Како су трошени милиони грађана на лобирање у САД

Од пооштравања санкција Милораду Додику, власти у Републици Српској потрошиле су готово десет милиона марака буџетског новца за лобирање у САД. Детектор и Цапитал из финансијских извјештаја америчких лобиста откривају како је новац грађана усмјераван на политичку офанзиву према администрацији Доналда Трампа, али и на плаћање ручкова, високобуџетних летова и станова у Бања Луци.

Два пословна ручка, сала за састанке и хотелска соба у Бањој Луци. Само за то, једног фебруарског дана 2023. године, отишло је више од 3.300 долара из буџета Републике Српске. Платио их је Мартин Лутз, амерички адвокат којег Република Српска већ годину ипо плаћа да лобира у њено име у Вашингтону.

То је само један детаљ из заједничког истраживања Детектора и Цапитала, које је анализом до сада необјављених података из америчког Регистра страних агената (ФАРА) утврдило да су власти Републике Српске и државне институције од 2022. до 2026. године на стране лобисте потрошиле више од 5,64 милиона долара, односно готово десет милиона марака новца грађана.

Тај новац није трошен само на уговоре и консултантске услуге, него и на станарине, возаче, летове и свакодневне трошкове живота лобиста у Бањој Луци и Вашингтону, као и на фирму која је у исто вријеме заступала обје стране.

Компанија МцГиннис Лоцхридге, главни лобиста Републике Српске од 2022. године, за Лутза је од јануара те године у Бањој Луци изнајмљивала стан по просјечној цијени од 2.000 долара мјесечно.

Према подацима Завода за статистику Републике Српске, просјечна станарина у центру града у том периоду износила је око 700 марака. Уз стан, из буџета Републике Српске плаћане су и услуге приватног возача, прање одјеће и набавка ЦОВИД тестова за неименовану особу.

За те услуге исплаћено је 4.000 долара. Укупно, током четири године, Република Српска је на лобирање потрошила износ једнак 5.566 просјечних плата у Српској  — двоструко више од новца који је у истом периоду из буџета издвојен за стамбено збрињавање борачке популације.

Упитана за трошкове лобирања, директорица Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Тришић-Бабић оцијенила је да гостопримство није привилегија.

"То је стандард који говори и о нашем односу према послу и према госту. Потпуно је уобичајено и у складу са добром пословном праксом да обезбиједите основну логистику која укључује смјештај, превоз, радне услове, а све како би људи могли професионално да обаве посао", рекла је она за Детектор и Цапитал.

Новац је, према извјештајима, трошен у ритму који је пратио политичке прилике. Након што је 2022. године америчка администрација пооштрила санкције Милораду Додику, трошкови лобирања Републике Српске порасли су готово седам пута у односу на годину раније.

Права офанзива почела је 2025. године, након повратка Доналда Трампа у Бијелу кућу — Република Српска је тада ангажовала четири нове лобистичке фирме, а укупна потрошња скочила је на више од 2,7 милиона долара у само петнаест мјесеци.

Кровни уговор те године склопљен је са компанијом Зелл & Ассоциатес, која је дио новца просљеђивала подизвођачима, међу њима и израелској компанији Гилад Говернмент Релатионс, чији сувласник је водио Трампову предизборну кампању у Израелу 2016. и 2020. године.

Милиони уложени у ову кампању уродили су плодом крајем октобра 2025., када је америчко Министарство финансија укинуло санкције Додику и његовим сарадницима.

Да цијена није могла бити нижа, објашњава вашингтонски консултант Тодд Принце, експерт за ФАРА извјештаје.

"У послу лобиста не постоје попусти. Они су ангажовани за невјероватно тешке задатке – да убиједе (америчку) администрацију да пристане на промјену граница у Европи и да укине санкције, тако да је цијена морала бити висока. Величина Републике Српске ту не игра улогу, не постоји 'попуст за мале државе' у лобирању", казао је Принце, оцијенивши да је само укидање санкција доказ да је лобистички напор био успјешан.

Он је навео и да је фактор високе цијене лобирања чињеница да је за лобистичке компаније постојао и велики репутацијски ризик уколико остваре сарадњу са властима у Бањој Луци и Додиком, који је у САД сматран, како је објаснио, "политички токсичним".

Истраживање је открило и да је компанија Цонтинентал Стратегy, на чијем челу је бивши Трумпов савјетник Царлос Трујилло, током 2025. и 2026. године лобирала истовремено за двије стране које формално немају заједничку спољну политику, односно за Владу Републике Српске, са којом је потписала уговор вриједан 750.000 долара, и Министарство спољних послова БиХ, у чије име је примила 175.000 долара.

Напори државних институција БиХ били су знатно скромнији од оних у Бањој Луци, а лобирање у име Министарства спољних послова пратила је и истрага Тужилаштва БиХ због сумње на прање новца везано за један од уговора.

Политичка аналитичарка из Бање Луке Тања Топић сматра да је новац уложен у лобирање Репубике Српске годинама давао скромне или никакве резултате за сам ентитет, али да је био прекретница за појединце који су се годинама налазили на америчкој санкцијској листи.

"Оно што је дефинитивно била та нека преломна тачка и што је донијело одређену, врло значајну корист, било је за све оне функционере, компаније и чланове породица који су се годинама налазили на 'црној листи' САД-а. Они су политички и финансијски 'продисали' управо захваљујући тим лобистичким активностима", навела је Топић.

Робин Броокс, која је двадесет година радила у Стате Департменту и неколико пута се састајала са званичницима Републике Сррпске, упозорава да ангажовање лобиста носи и ризике за транспарентност одлучивања.

"Рекла бих да лобисти могу бити вектори корупције и практични путеви за прање новца, што не мора увијек бити случај. Али дефинитивно не представљају увијек транспарентан скуп националних интереса", појаснила је Броокс, додајући да исти лобиста у истом тренутку може заступати и по петнаест различитих клијената — држава, компанија и странака.

Комплетно истраживање, уз могућност постављања питања директно унутар изворних ФАРА докумената на којима је засновано, доступно је на <спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>лобирање.детектор.ба.