Инвестициони кредити крпе милионске рупе Електропривреде РС?

Новац који је законски морао бити уложен у изградњу нових хидроелектрана и модернизацију дистрибутивне мреже, холдинг „Електропривреда Републике Српске“ (ЕРС) годинама уназад троши на плате прекомјерног броја радника, крпљење текуће неликвидности и куповину социјалног мира.

Документација и званични финансијски извјештаји холдинга потврђују да је ЕРС ушао у опасну зону у којој се инвестициони кредити, обезбијеђени безусловним гаранцијама Владе Републике Српске, доминантно преусмјеравају у оперативне трошкове.

Тиме се директно крше уговорне обавезе о намјени средстава, док се ризик враћања дугова пребацује на терет буџета и џепове пореских обвезника.

Економски аналитичари већ дуже вријеме упозоравају на матрицу по којој холдинг функционише. Када ЕРС добије зелено свјетло Владе за вишемилионско задужење намијењено капиталним пројектима, стварна реализација на терену изостаје или касни годинама.

Новац се, како тврде, под плаштом „одржавања погонске спремности“, пребацује на рачуне зависних предузећа – рудника и термоелектрана – која грцају у дуговима.

„Јавна је тајна да се овердрафт кредити и намјенска средства мијешају на истим рачунима. Када дође вријеме за исплату плата у предузећима која имају стотине измишљених радних мјеста, повлачи се новац са позиција које су биле резервисане за инвестиције. ЕРС је одавно престао да ствара нову вриједност и постао је проточни бојлер за одржавање социјалног мира партијске војске“, каже  извор из струковних кругова енергетског сектора.

Кључни механизам који омогућава овакво пословање јесу гаранције Владе Републике Српске. Будући да су комерцијалне банке постале изузетно опрезне због високе изложености и лоших финансијских показатеља енергетског сектора, ЕРС више не може самостално подићи ни краткорочне кредите.

Влада Републике Српске у улози скупштине акционара редовно доноси одлуке о давању стопостотних гаранција на кредите. Уколико ЕРС не буде могао отплатити рате – што је сценарио који са тренутним минусима постаје извјестан – банке ће се наплатити директно из буџета Републике Српске.

Гушење у дуговима постало је алармантно након што је холдинг забиљежио историјски губитак од 56 милиона КМ, праћен вишемилионским задужењима у првој половини ове године за набавку скупе електричне енергије са иностраног тржишта.

Посљедице ненамјенског трошења кредита већ су видљиве на мрежама које вапе за реконструкцијом, али и на рачунима за електричну енергију. Умјесто да профит од продаје струје и кредити доносе профит, ЕРС се бори за голу ликвидност.

Да ЕРС више не може самостално подићи ни комерцијални кредит без помоћи државе, доказују и најновије одлуке Владе Репунлике Српске. Само током јула, Влада је одобрила гаранције за нова кредитна задужења ЕРС-а и РиТЕ Гацко у износу од 40 милиона КМ. Од тога, два кредита од по 10 милиона КМ намијењена су за „измирење доспјелих обавеза“, односно за враћање старих дугова.

А ситуација у зависним предузећима је катастрофална.  Међународни арбитражни суд у Вашингтону  званично је затворио спор тежак 1,3 милијарде марака који је против РиТЕ Угљевик водило „Електрогосподарство Словеније“. Иако власти ово представљају као побједу, истина је да је правни колапс избјегнут тако што су Егс-Ри, РиТЕ Угљевик и ЕРС потписали нагодбу о исплати чак 158 милиона евра дуга и припадајућих камата.  Ове астрономске обавезе отплаћиваће се у кварталним ратама све до 2031. године, а гарант за ову исплату је поново – Влада Републике Српске и буџет грађана.  

И док се отплаћују стари дугови Словенцима, предузеће се гуши у новим дубиозама. Производња у Угљевику је у константној кризи због кашњења у скидању откривке и застарјеле механизације. Да ствар буде гора, руском олигарху Рашиду Сердарову исплаћено је преко 150 милиона евра (око 240 милиона КМ) за откуп његовог концесионог предузећа „Цомсар Енергy РС“. Иако је новац пореских обвезника пребачен на рачуне Сердарова, РиТЕ Угљевик још увијек није ушла у посјед површинског копа Угљевик исток 2.

Ништа боља ситуација није ни у Херцеговини. 

Истраживачки портали објавили су да ће РиТЕ Гацко платити невјероватних 660.000 КМ само за накнаду за обраду кредита од 22,2 милиона КМ. Банке су зарачунале фиксну каматну стопу од високих 6,9 одсто, уз накнаду за обраду од чак 2,97 одсто. Гарант и овог кредита су грађани, тачније Буџет Републике Српске.

Поред овог задужења, Влада Републике Српске је током јула издала додатне гаранције за кредит од 20 милиона КМ за РиТЕ Гацко званично намијењен реконструкцији расхладног торња, чиме је укупан дуг овог зависног предузећа само у једном мјесецу порастао за преко 40 милиона марака.  

Тако се „рупе“ у пословању ЕРС затварају искључиво новим задуживањима, док инвестициони пројекти  касне и не плаћају се. Са друге стране стотине милиона евра дају се за арбитраже, откуп пропалих концесија и лихварске банкарске накнаде. У исто вријеме енергетска мрежа у Републици Српској вапи за реконструкцијом, а историјски губици у пословању ЕРС од 56 милиона КМ јасно показују да је колапс пред вратима.

Питање је само дана када ће комерцијалне и стране банке у потпуности затворити кредитне славине. Када се то деси, лажни енергетски суверенитет Републике Српске распрснуће се као балон од сапунице, а цех ће бити испостављен директно на рачунима за струју грађана.

И док ЕРС грца у губицима, а радови на капиталним пројектима скоро стоје, управа ЕРС-а не штеди на маркетингу и рекламама, иако као апсолутни монополиста на тржишту и нема никакву конкуренцију.

Званични планови набавки показују да холдинг редовно издваја стотине хиљада марака за „медијско представљање и непосредни маркетинг“.Највећи дио тог финансијског колача завршава на рачунима медијских кућа и агенција које су директно блиске владајућој структури у Републици Српској.

Тако на тендерским процедурама за медијско оглашавање и фиктивно „побољшање видљивости бренда“ редовно побјеђује прорежимски дневни лист „Глас Српске“ којем се додјељују уговори вриједни и по 750.000 КМ.

Поред овога, стотине хиљада марака из енергетског сектора се кроз спонзорства спортских манифестација и такозване „промотивне кампање“ преусмјеравају маркетиншким агенцијама блиским врху СНСД-а.

„Овдје се уопште не ради о маркетингу, јер ЕРС нема потребу да се рекламира – грађани морају купити струју од њих, хтјели то или не. То је класичан и законом упакован механизам за финансирање режимских медија и извлачење новца из јавног система у приватне џепове, док се истовремено подижу милионски кредити за враћање дугова и исплату плата“, истичу истраживачки новинари.

Истраживачки портали, попут Цапитал.ба и ИнфоРадара, истражили су кључне актере и фиктивне фирме преко којих се извлаче милиони за маркетинг ЕРС-а.

Агенција „XПЛОДЕ МЕДИА“ из Требиња, чији власник је Немања Бодирога И која има једног запосленог постала је апсолутни рекордер када је ријеч о маркетингу ЕРС од којег су добили два огромна уговора: један за рекламирање на спортским и културним манифестацијама вриједан 2,5 милиона КМ, а други за медијско оглашавање вриједан 950.000 КМ. У оба случаја, ова фирма са једним запосленим била је једини понуђач на тендеру Луке Петровића.  Извори упућени у пословање иза сцене ову и њене послове са структурама блиским  Алтернативној телевизији, која је у власништву породице Додик.

И РТРС, као јавни сервис под директном политичком контролом власти у Републици Српској, редовно добија стотине хиљада марака кроз уговоре за праћење рада ЕРС-а, пренос специјалних емисија о енергетици и спонзорства. Ту је и „Херцег ТВ“ из Требиња, коју у народу зову “Лукина телевизија”. Ова тв преко такозваних директних споразума и намјештених тендера редовно инкасира десетине хиљада марака јавног новца директно из матичног предузећа ЕРС-а и требињске градске управе за „услуге оглашавања“.

И зависна предузећа у систему ЕРС прате ову матрицу.

Истраживања организације Транспаренцy Интернатионал БиХ показала су да се под ставком „услуге рекламе“ крије свјесно заобилажење Закона о донацијама. На овај начин ЕРС под плаштом маркетинга уплаћује новац пробраним вјерским заједницама, удружењима и спортским клубовима који су под контролом локалних моћника, И на тај начин, како тврде, купује гласове пред изборе.

(БН)