Аустријски лист разоткрива позадину рударских пројеката

„Планирани рудник на Мајевици има и политичку компоненту. Јер, шеф СНСД-а Милорад Додик, нада се међународној политичкој подршци овом пројекту“, пише Стандард.

Аустријски Стандард пише о низу пројеката у БиХ који угрожавају животну средину и изазивају негодовање грађана.

Аустријски лист Стандард пише да се људи у селима у близини Мајевице већ неколико година плаше да би стране компаније могле да копају литијум и друге сировине, тим прије што су већ обављена пробна бушења.

Процјењује се, пише даље лист, да се испод Мајевице налази 1,5 милиона тона литијум-карбоната, 94 милиона тона магнезијум-сулфата и 17 милиона тона бора.

Стандард подсјећа да је швајцарска рударска компанија Арцоре АГ добила дозволу за истражна бушења. „Међутим, отпор становништва и локалних политичара расте“, пише Стандард и подсјећа да је 2023. године основано удружење „Чувари Мајевице“, „јер се рудник налази у близини Лопара, града са око 3.000 становника. Постоји и забринутост да би ријеке Гњица и Јања могле бити загађене“.

„Према плановима, ископавање би требало да почне 2028. године. Арцоре и канадско-њемачка компанија Роцк Тецх Литхиум прошле године су склопили споразум о заједничком улагању. Арцоре ће литијумом снабдијевати фабрику за прераду компаније Роцк Тецх у Губену у Њемачкој, у близини Берлина. Њемачка аутомобилска индустрија требало би да се снабдијева литијумом за 500.000 електричних возила годишње“, пише Стандард.

Фактор Додик

„Планирани рудник на Мајевици има и политичку компоненту. Јер, шеф СНСД-а Милорад Додик, нада се међународној политичкој подршци овом пројекту“, пише Стандард.

Лист подсјећа да је Додик на листи санкција Њемачке, Велике Британије, Аустрије, Литваније, Пољске и Словеније, као и да је донедавно био под санкцијама САД, али су му те санкције укинуте на основу „договора са америчким предсједником Доналдом Трумпом“.

Лист тврди да је Додик, између осталог, „Трампу понудио споразум о експлоатацији минералних сировина по узору на Украјину, што је значило приступ кључним сировинама у замјену за подршку“.

Даље се у тексту наводи да Мајевица није једина планина коју међународне компаније имају на оку како би експлоатисале сировине.

„На Озрену, на примјер, проблем су налазишта никла. Али и овдје су се против тога удружиле локалне иницијативе“, наводи Стандард.

„Хоће ли се неки од пројеката реализовати, зависи од једног кључног услова: разјашњења питања државне имовине“, пише Стандард и о овом проблему у БиХ додаје:

„Оне снаге које желе да ослабе или униште државу желе да државна имовина припадне ентитетима, док друге желе да припада цијелој држави. Све док ово питање остане неријешено, не могу се издавати рударске дозволе“, резимира Стандард.

Спекулације о притиску на високог представника

У тексту се потом тврди сљедеће: „Америчка влада под вођством Доналда Трампа жели што прије да разјасни питање државне имовине. Јер америчке компаније желе да изграде гасовод и три гасне електране како би Босну и Херцеговину учиниле зависном од америчког ЛНГ-а“.

Потом се спекулише да „стога није искључено да ће притисак на Луиса Кришока (в. д. високог представника у БиХ) у неком тренутку постати толико јак да ће искористити своја овлаштења у Бону како би „разјаснио“ питање државне имовине без демократске одлуке у парламенту.

ЕУ, која се противи америчким плановима за гасовод јер су у супротности са енергетском транзицијом, у овој ситуацији чини се релативно немоћном“.

„Амерички планови за гас директно су повезани са интересима европских и међународних компанија за сировинама. Денис Жишко, стручњак за енергетику у Архус центру, каже:

’Већина потенцијалних рудних подручја са сировинама налази се на државној територији. Ако се државна имовина додијели ентитетима, страхујемо да ће и подручја са потенцијалним рударским пројектима бити распродата‘“, пише Стандард.

„Из отпора према експлоатацији сировина и страха од загађења животне средине, широм земље сада се појавила мрежа политичких покрета. Покреће је дубоко неповјерење према администрацији и политичким елитама. Људи сматрају да су корумпирани политичари увијек спремни да мијењају законе како би се обогатили и да се еколошки стандарди не поштују јер су власти, одговорне за њих, прожете политичким интересима. И вјероватно нису далеко од истине“, стоји у тексту.

Лист потом наводи примјер општине Језеро, недалеко од извора ријеке Пливе, констатујући да је овдје „страх посебно велики“.

„Аустралијска компанија Југо Металс између дубоких зелених планина и извора ледене воде тражи злато, сребро, бакар, олово, цинк и барит. На почетку истражних бушења људима је обећан просперитет, али онда је ријечно корито постало сиво. Сада су многи забринути да би њихове ријеке, Плива и Врбас, које снабдијевају регион питком водом, могле бити загађене“, пише Стандард.

Даље се у тексту говори о примјеру Вареша, „гдје канадска компанија Дундее Прециоус Металс ископава метале од 2023. године“: „Земљиште на којем се налази рудник у близини Вареша такође је већим дијелом у државном власништву, а Федерација БиХ је ипак издала дозволе. Међутим, недостајале су потребне дозволе за крчење шума“, пише Стандард.

(Рапорт) Фото: БН/АИ